Јавно слушање отворила је председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић, захваливши се на присуству министарки правде Маји Поповић, судији Уставног суда и члану Венецијанске комисије за Србију проф. др Владану Петрову, члановима Радне групе за израду акта о промени Устава Републике Србије, представницима правосудних и независних државних органа, организацијама цивилног друштва, представницима међународних организација, Универзитета и Правосудне академије.

Председница Одбора подсетила је учеснике јавног слушања о досадашњем току процеса промене Устава, указавши да је Влада Републике Србије 4. децембра 2020. године, поднела Народној скупштини Предлог за промену Устава Републике Србије, а да је Одбор за уставна питања и законодавство на седници одржаној 6. маја, утврдио да је наведени Предлог поднет у прописаном облику и о томе поднео Извештај Народној скупштини. Народна скупштина је потом на посебној седници, 7. јуна размотрила и двотрећинском већином од укупног броја народних посланика усвојила Предлог за Промену Устава Републике Србије. Имајући у виду значај уставних промена и улогу Одбора за уставна питања и законодавство у том поступку, Одбор је током априла, маја и јуна организовао седам јавних слушања на тему: Промене Устава Републике Србије у области правосуђа, ради прикупљања информација, мишљења и ставова о променама Устава различитих релевантних институција, удружења и стручњака из ове области. На јавним слушањима учествовали су представници правосуђа, струковних удружења, независних државних органа, стручне јавности и адвокатских комора Србије, представници цивилног друштва, амбасада ЕУ, Велике Британије, САД и Канаде, као и представници међународних организација, делегација Европске уније у Србији, Мисије ОЕБС у Србији и Канцеларије Савета Европе у Београду, истакла је председница.

Надаље је објаснила да је на 45. седници, од 23.јуна, Одбор донео Одлуку о формирању Радне групе са задатком да изради Акт о промени Устава Републике Србије, а да је полазна основа за рад Радне групе био нацрт уставних амандмана у области правосуђа из октобра 2018. године, који је усклађен са препорукама Венецијанске комисије и унапређен коментарима стручне јавности. Додала је и то да је Радна група радила и на Нацрту закона за спровођење амандмана од 1. до 32. на Устав Републике Србије.

Одбор за уставна питања и законодавство је 3. септембра одржао седницу на којој су чланови Одбора заједно са члановима Радне групе разматрали завршне текстове уставних амандмана и уставног закона, које је Радна група утврдила током 13 седница, колико их је до данас одржано. Након тога, Одбор за уставна питања и законодавство је на седници одржаној 6. септембра 2021. године, утврдио текст акта о промени Устава Републике Србије и текст Нацрта уставног закона за спровођење Устава Републике Србије.

Министарка правде Маја Поповић, као овлашћени представник предлагача, образложила је разлоге за промену Устава, у области правосуђа.

„Предложене промене Устава предвиђене су као активност у Акционом плану за преговарачко поглавље 23, који је Влада Републике Србије усвојила 27. априла 2016. године и који је ревидиран 10. јула 2020. године и оне су најзначајнија реформа у области владавине права, која представља основну вредност сваког демократског друштва и један од приоритета политике Европске уније“, истакла је министарка. Она је нагласила да Република Србија посвећује велику пажњу испуњавању обавеза из Акционог плана за преговарачко поглавље 23, као и да се промене Устава спроводе у циљу унапређења квалитета правде, као и независности, непристрасности, стручности, одговорности и ефикасности правосуђа.

„Уколико до Уставних промена дође то ће свакако значити јачање владавине права и напредак Србије у једној важној области, а самим тим и боље оцене у процесу преговора за чланство у Европској унији. Зато очекујем да ће Европска Комисија ценити напоре које Србија улаже како би променила Уставне одредбе у правосуђу“ , рекла је министарка.

Министарка правде навела је које промене подразумева текст акта о промени Устава Републике Србије, као и текст уставног закона за спровођење Устава Републике Србије.

„Предвиђено је да Република Србија анализира постојеће одредбе Устава са становишта опште прихваћених европских и међународних стандарда, изражених кроз документа Европске уније, Уједињених нација, Савета Европе, посебно Венецијанске комисије, али и групе држава против корупције ГРЕKО, потом Европске комисије за ефикасност правосуђа СЕПЕШ, Консултативног већа европских судија, Консултативног већа европских тужилаца и Европске мреже савета правосуђа“, навела је Поповић.

Министарка правде је навела да је промена Устава услов за испуњавање значајног броја препорука Групе држава против корупције ( ГРЕКО), чиме би се омогућило да Србија више не буде на листи глобално незадовољавајућих земаља у области спречавања корупције. Предложеним променама Устава биће искључено учешће политике у избору судија, председника судова, јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца, што ће омогућити већу независност судија и већу самосталност тужилаца. Тиме ће Србија постати привлачнија за стране инвестиције, које ће посредно довести до повећања стандарда грађана“ нагласила је министарка.

Током дискусије, која је уследила, учесници јавног слушања износили су своје коментаре на текстове акта о промени Устава Републике Србије и нацрта уставног закона за спровођење Амандмана I до XXX на Устав Републике Србије, као и предлоге за њихово даље унапређење.