Народна посланица Андријана Аврамов, која је иницирала одржавање трибине, истакла је да борба против вршњачког насиља, треба да буде у врху нашх приоритета. Говорила је као народни посланик, али и изнела лична искуства, проблеме и изазове са којима су се као породица сусретали у вези вршњачког насиља, а које су заједнички успешно превазишли. Посебно је истакла као основну карактеристику вршњачког насиља, да је жртва увек слабија. Такође је подвукла да треба разумети корен проблема, односно разлог зашто нека деца бирају да се на такав начин понашају.

Проф. др Славица Ђукић-Дејановић је своје излагање започела позитивним примером из Ужица када је девојчица Тара желећи да комуницира са својим другарима научила знаковни језик. Указала је на значај доношења Закона о правима детета и подсетила на циљеве из Агенде УН 2030 који спречавање насиља над децом стављају у центар интересовања. Посебно је истакла значај превенције, што је једини прави и дуготрајни лек. Закључила је да је у борби против вршњачког насиља важно подстицати разумевање, поштовање различитости, спортски дух и обезбедити нулту толеранцију на сваку врсту дискриминације.

Радослав Марјановић, председник Градске општине Стари град, као домаћин скупа обратио се присутнима и истакао да је веома важно да о вршњачком и дигиталном насиљу говоримо отворено, посебно данас када су друштвене мреже преузеле примат у свакодневном животу и када смо имали примере дигиталног насиља које су узнемириле јавност. Он је истакао потребу да све релевантне републичке, градске и локалне институције делују системски на превенцији и спречавању вршњачког насиља. Општина Стари град ће увек подржати овакве програме и пружити неопходну подршку и помоћ свим школама како би сва деца имала боље и безбедне услове за одрастање и школовање.

Михрета Фејзула из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, указала је да су донети бројни акти и процедуре у циљу превенције којима су јасно дефинисани кораци у случају сумње на постојање насиља. Посебно је подвукла значај благовременог реаговања и координацију различитих институција система. Навела је и примере добре праксе и подсетила на постојање националне платформе „Чувам те“, за превенцију насиља у школама, вршњачко или друге облике насиља.

Иван Радојевић, из Вестминстерске фондације за демократију, упознао је присутне са програмом који ова фондација спроводи у оквиру ХУГЕН мреже парламентарних одбора за људска права и родну равноправност на Западном Балкану. Указујући на озбиљан рад који институције обављају у циљу спречавања вршњачког насиља, указао је и на податке о поступању омбудсмана у региону и чињеницу да се велик број њихових налаза и препорука управо односи на права детета, али подаци указују да је само 30% имплементирано. Посебно је истакао да деца данас веома много времена проводе на интернету, што доводи и до запостављања дружења у стварном свету.

Радослава Мраовић, директорка ОШ „Војвода Радомир Путник“, подсетила је на случај вршњачког насиља који се десио у тој школи 2016. године и који је успешно решен. Говорећи о овом случају, поменула је новинарку која је те 2016. године започела емисију цитатом „уби ме прејака реч“, а данас су то не само речи, него и фотографије и снимци. Истраживање које су спровели у школи, говори о томе да 50% ученика има профил на некој друштвеној мрежи, 1/3 игнорише увредљиве поруке или претње, 25% блокира ту особу, а само 13% ученика каже родитељима шта су доживели.

Младен Стевановић, директор ОШ „Краљ Петар Први“ је пошао од тога да су друштвене мреже омогућиле многима од нас да будемо оно што нисмо. Такође, сматра да нико на друштвеним мрежама не може да буде анониман, те да треба размислити о томе чему профил на друштвеним мрежама служи. Истакао је да друштвене мреже треба користити на начин да нас оплемењују, а не за омаловажавање других. Сматра да Влада и надлежне институције добро прате ситуацију и реагују, али да овај проблем увек почиње од појединца.

У дискусији која је уследила, учествовали су ученици, наставници и директори основних школа са територије општине Стари град. У дискусији је посебно истакнута потреба да се у овакве панел дискусије укључе родитељи, односно њихови представници, а такође се говорило и о улози медија и разним неприкладним садржајима који су доступни и деци. Трибина је завршена закључцима које су изнели ученици – не смемо осуђивати друге зато што су другачији, помозимо другима, не окрећимо главу.