Конференцију је отворио народни посланик Срђан Шајн, нагласивши да је неопходно подићи капацитете земље за интеграцију Рома, али и подићи капацитете младих, што се може постићи образовањем и њиховим већим учешћем у различитим активностима у процесу интеграције.

Заменик шефа делегације Европске уније у Србији Адриано Мартинс је рекао да сви Роми морају имати иста права као и други грађани, посебно при добијању личних докумената, имати исту шансу приликом запошљавања и иста права у домену здравствене заштите. Европска унија је покренула различите пројекте који имају за циљ већу инклузију Рома, а цивилни сектор помаже развоју ових пројеката. Мартинс је изјавио да је неопходно стално надгледати ситуације у којима долази до злоупотребе Рома.

Шефица Канцеларије Савета Европе у Београду Антје Ротхермунд је истакла да је сама чињеница да на дан заседања говоримо о теми инклузије Рома говори да је ово питање добило на важности. Савет Европе користи низ механизама у решавању овог питања, од анализе положаја Рома, сарадње са омбудсманом и другим организацијама које се баве овим питањима, али и кроз рад комитета ове међународне организације. Она се заложила за формирање базе података о политици националних стратегија Рома, уз континуирано праћење њиховог деловања.

Шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Луенберг рекао је да је Мисија препознала важност питања инклузије и поздравио усвајање националне стратегије Рома, што представља важан корак у заштити људских права. Мисија ОЕБС-а ће наставити да пружа заштиту и подршку ромској зајединици у Србији, додао је Луенберг.

Представнци цивилног сектора истакли су да се данас разговара о програмима који никад нису до максимума имплементирани у пракси, а то, што се просечан човек у Србији не интересује за питање Рома, и даље представља велики проблем. Неопходно је побољшати механизме надгледања спровођења програма и акционих планова, а Национални савет ромске националне мањине мора поново да добије на важности. Питање нелегалних насеља, питање педагошких асистената који пружају помоћ у образовању, као и доношење подазаконских аката који би смањили дискримнацију у образовању, кључне су теме за интеграцију Рома. Предстваници цивилног сектора су похвалили рад Ромске женске мреже, као и Лиге за декаду Рома.

Народни посланици који су учествовали у раду конференције истакли су потребу веће укључености Рома у друштвену заједницу, са посебним нагласком на активно решавање проблема њиховог боравишта, доступности образовања и здравствене заштите.

У другом делу конференције презентован је рад Академије за лидерство, која даје шансу свим младима различитих социјално-етничких групација да усаврше лидерске способности, као и да се кроз практичан рад укључе у различите социјалне пројекте.