Почетак реализације пројекта планиран је за пролеће 2016. године, а од начина и квалитета заједничке организације парламента, медија и цивилног друштва зависиће и количина средстава која ће бити обезбеђена за пољопривредна газдинства.

Маријан Ристичевић, председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду сматра да су ИПАРД пројекти важни, пре свега због малих пољопривредних газдинстава.

„Велика је заблуда да мала газдинстава немају будућност у Србији. Управо су ИПАРД фондови прилика да се таква газдинстава специјализују и постану економски одржива“, нагласио је Ристичевић.

Председник Одбора за заштиту животне средине др Бранислав Блажић, истакао је да предности ИПАРД Програма треба посматрати и кроз шансу за побољшање заштите животне средине у области пољопривреде и руралног развоја.

У целокупном процесу парламент има значајну улогу и зато, према мишљењу председнице Парламентарног форума за енергетску политику Србије проф. др Александре Томић, народни посланици треба да обезбеде неопходне услове како би пољопривредници стекли могућност да повлаче субвенције и унапреде своје пословање и конкурентност.

О улози ИПАРД фондова говорили су Ивана Стефановић Ристин из „Leader Plus“ и Весна Вандић из „Националне Лидер Мреже“.

Конференцију за новинаре „ИПАРД програм Србија 2014-2020: улога цивилног друштва, парламента и медија”, можете погледати овде.