У име Народне скупштине, учесницима Пете пленарне седнице Националног конвента о ЕУ обратио се потпредседник Народне скупштине проф. др Владимир Маринковић, који је поздравио учеснике скупа у име председнице Народне скупштине и своје лично име, и изразио задовољство што је Национални конвент о ЕУ за четири године постао главни механизам за укључивање цивилног друштва у процес преговора Републике Србије са ЕУ и који је препознат као релевантан актер тог процеса. Он је истакао да Конвент, као платформа цивилног друштва која окупља преко 700 организација, даје активан допринос процесу придруживања Србије ЕУ.

„Драго ми је што су, већ пуне четири године од када је Национални конвент формиран, народни посланици и чланови ресорних одбора свесни значаја успостављања једног оваквог форума и што дају подршку његовом раду“, поручио је Маринковић. Он је додао да Народна скупштина и Влада стално потврђују своју приврженост Републике Србије изградњи демократског друштва, заснованог на владавини права и поштовању људских и мањинских права, принципима тржишне економије, као и делотворних државних институција у складу са критеријумима за приступање ЕУ и што су сви државни органи сагласни да је процес приступања ЕУ процес унутрашњих реформи друштва.

„Имајући у виду да је чланство Србије у ЕУ стратешко опредељење и главни спољно-политички приоритет Републике Србије, посао који обавља Национални конвент, који је омогућио укљученост и грађана и организација цивилног друштва у процес преговора, од изузетне је важности за цео овај процес. Сарадња са Националним конвентом, односно, консултативним механизмом је велико достигнуће“, истакао је потпредседник Народне скупштине.

Он је оценио да је данашња седница прилика да сви заједно говоримо о кључним аспектима интеграције Србије у ЕУ, али и о постигнутим резултатима, проблемима, препрекама, изазовима и будућим корацима у процесу приступања.

Уводним излагањима обратили су се Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о ЕУ, Норберт Бекман-Диркес, директор КАС-а и Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији, који је у кратким цртама представио Извештај о напретку Србије 2017-18, у коме се констатује напредак у појединим областима, пре свега економији, док у политичкој области напредак није једнак. Извештај анализира шта је потребно урадити, како би се унапредио квалитет реформи, јер у Европи данас постоји јак политички замајац те треба искористити 2018. годину у том смислу. Фабрици је оценио да је Извештај избалансиран и објективан и да констатује да је Србија посвећена приступању ЕУ. У делу о политичким критеријумима дају се смернице и препоруке за унапређење у области владавине права, борбе против корупције и криминала и слободе изражавања. Што се тиче економских критеријума Извештај констатује значајне резултате, посебно када је у питању буџетски циклус, али и препоруке за раст у 2018. години.

„Ми желимо да вас охрабримо да останете фокусирани и да прикључење ЕУ остане у фокусу државних органа“, поручио је Фабрици.

Председница Владе Ана Брнабић истакла је у свом обраћању представницима цивилног друштва, државних органа и међународних организација, да ни ова, али ни једна друга Влада не може сама да спроводи свеобухватне реформе како би Србија постала део света са вредностима и стандардом живота ЕУ и да јој је на том послу потребна сарадња са организацијама цивилног друштва и организацијама привреде, како би сви заједно гурали земљу напред.

„Конвент је стуб грађанског дијалога о европским интеграцијама Србије и суштински важан партнер Влади Србије на овом послу, јер наш европски пут мора да буде суштина, а не форма“, поручила је премијерка.

Она је оценила да европски пут не сме да буде пречица, иако је он тежак и пун изазова, јер на њему морамо да исправимо генерацијске недостатке нашег друштва. Говорећи о 2025. години као могућој години проширења ЕУ, Брнабић је истакла да је 2025. година важна као временска одредница и шанса, али са друге стране то и није толико важно ако размишљамо о квалитету реформи.

Брнабић се осврнула на кључне реформе у Србији и то на економске реформе, где се најдаље одмакло и где Србија бележи најбоље резултате, затим реформе државне управе и владавину права, где Србија има највише изазова и у чему је Влади потребна подршка Конвента.

Она је оценила да оцене из Извештаја треба оставити иза себе, а фокусирати се на препоруке и оно шта морамо да урадимо да би следећи Извештај био још бољи и захвалила се Конвенту на подршци и конструктивним критикама.

О Извештају о напретку Србије 20107-18. говорили су председник Одбора за европске интеграције Ненад Чанак, шеф Преговарачког тима Србије Тања Мишчевић, Ања Родић, државна секретарка Министарства за европске интеграције, директорка Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт и Марко Маловић из Института економских наука.

У наставку, учесници су разговарали о напретку у Поглављу 23 и променама Устава са министарком правде Нелом Кубуровић, председником Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехом Омеровићем, Акселом Дитманом, амбасадором СР Немачке у Србији, Нором Хајринен, шефом Политичког одељења Делегације ЕУ у Србији, Драганом Бољевићем из Друштва судија Србије и Гораном Илићем из Државног већа тужилаца.

О слободи говора и слободи медија, учесници Пете пленарне седнице Националног конвента о ЕУ разменили су мишљења са Александром Гајoвићем, државним секретаром Министарства културе и информисања, Сузаном Васиљевић, саветницом за медије председника Републике, Полом Анријем Пресетом, шефом за информисање, комуникацију и медије Делегације ЕУ у Србији, Нором Хајринен, шефом Политичког одељења Делегације ЕУ у Србији, као и Тањом Максић из БИРН, Тамаром Филиповић из НУНС, Златком Минићем из ТС, Иваном Грујићем из Едукационог Центра Лесковац и Мајом Дивац из ПГ Мреже.