У Дому Народне скупштине 23. и 24. новембра одржана је Пета конференција одбора за европске интеграције (послове) земаља учесница процеса стабилизације и придруживања југоисточне Европе (КОСАП). Теме конференције биле су процес стабилизације и придруживања, улога одбора за европске интеграције у том процесу, као и регионална сарадња.

Конференцију је отворила потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић, која је истакла чврсто опредељење Србије за приступање Европској унији и нагласила да смо прихватили све обавезе које подразумева чланство у ЕУ. Она је подсетила да је наша земља почела процес евроинтеграција јуна 2003. године и указала да је од тада Народна скупштина обавила много посла на усаглашавању домаћег са законодавством Европске уније.

Потпредседник Делегације Европског парламента за односе са земљама југоисточне Европе, известилац ЕП за Србију Јелко Кацин, рекао је да је кључна препрека за приближавање држава насталих на простору бивше СФРЈ Европској унији решавање питања граница. Он је рекао да су Србија, Македонија и Црна Гора испуниле услове за укидање визног режима са ЕУ, као и да би Албанија и Босна и Херцеговина такође у будућности требало да добију безвизни режим.

Поздрављајући учеснике Конференције, председник Одбора за европске интеграције, Ласло Варга, рекао је да је, након одлуке о укидању виза за Србију, јаснија перспектива евроинтеграција и да ће то бити подстицај за даље реформе. Он је указао на допринос Србије јачању сарадње у региону и на значај међусобног информисања и размене искустава међу земљама у процесу стабилизације и придруживања.

Директор Директората за земље западног Балкана у Европској комисији Пјер Мирел је указао на важну улогу националних парламената у процесу стабилизације и придруживања.

Он је рекао да међу земљама у овом региону још постоји велики број нерешених билатералних питања и позвао је све земље да сарађују у њиховом решавању. То се, између осталог, односи и на заједничку борбу против организованог криминала, због чега би земље у региону требало да потпишу споразуме о екстрадицији. Поред тога, Пјер Мирел је указао и на важност решавања питања избеглица и расељених лица.

Представник Европске комисије је нагласио да је питање владавине права кључни елемент за давање мишљења Комисије о кандидатури или чланству у ЕУ.

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изразио је очекивање да ће Прелазни трговински споразум Србије са ЕУ бити одмрзнут почетком децембра, јер Србија у потпуности сарађује са Хашким судом. Он је нагласио да Србија никад неће признати нелегално проглашену независност Косова и Метохије, нити ће учествовати на конференцијама на којима учествују представници парламента ове наше покрајине.

Током дводневног рада, председници и чланови делегација земаља чланица КОСАП-а говорили су о својим искуствима у процесу стабилизације и придруживања. Притом је указано на потребу јачања улоге одбора за европске интеграције, као и на важну улогу парламентараца у стварању консензуса и позитивне климе у јавном мњењу о предностима приступања Европској унији.

Учеснике је поздравио је и директор Фондације „Фридрих Еберт“ у Београду Михаел Ерхе, уз чију подршку је Народна скупштина Републике Србије организовала ову конференцију.

Након завршене расправе, учесници Конференције усвојили су Заједничку изјаву којом су позвали Европску унију да и даље охрабрује и подржава процес проширења на земље југоисточне Европе, што ће се позитивно одразити на безбедност, стабилност и развој земаља у региону и Европе у целини.

У раду Конференције, поред чланова Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије, учествовали су парламентарци из Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, као и гости из Аустрије, Бугарске, Естоније, Италије, Мађарске, Немачке, Пољске, Румуније, Словеније, Холандије, Уједињеног краљевства и Финске. Конференцији су присуствовали: из Генералног секретаријата Европског парламента Томас Грунер, шеф делегације Европске комисије у Србији, амбасадор Винсент Дежер, шеф Канцеларије Савета Европе у Србији Константин Јерокостопулос и представница Мисије ОЕБС-а у Србији Дајана Фалони.