31. јануар 2017. Делегација Народне скупштине на Интерпарламентарној конференцији „Локалне и регионалне власти у земљама региона у процесу проширења и регионална политика ЕУ“

31. јануар 2017. Делегација Народне скупштине на Интерпарламентарној конференцији „Локалне и регионалне власти у земљама региона у процесу проширења и регионална политика ЕУ“

Среда, 1. фебруар 2017.

Одржана Интерпарламентарнa конференцијa „Локалне и регионалне власти у земљама региона у процесу проширења и регионална политика ЕУ“

Делегација Народне скупштине у саставу: члан Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Жарко Мићин, чланови Одбора за европске интеграције Душица Стојковић и Муамер Бачевац и члан Одбора за спољне послове Јован Јовановић, учествовала је од 30. до 31. јануара 2017. године у раду Интерпарламентарне конференције „Локалне и регионалне власти у земљама региона у процесу проширења и регионална политика ЕУ“, у Европском парламенту у Бриселу.


Конференција је организована од стране Генералног директората за спољне политике Европског парламента у оквиру Програма подршке за парламенте Западног Балкана и Турске за 2017. годину.

У раду конференције учествовали су народни посланици и службеници парламената земаља Западног Балкана и Турске, и то делегације БиХ, Црне Горе, Србије и Турске, и парламента из Приштине.

У раду интерпарламентарног семинара учествовали су чланови Европског парламента Алојз Петерле, Искра Михајлова, Јенс Нилсон, Теру Реинтке, Тонино Пицула, Франц Богович и Иван Јаковчић, представници Комитета региона, као и експерти из области регионалне политике ЕУ и коришћења ИПА фондова.

На почетку конференције учесницима се обратио комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан. Он је истакао важност регионалне политике Европске уније и нагласио да је принцип супсидијарности основни принцип којим се Европска комисија руководи у спровођењу ове политике, имајући у виду да се пројекти спроводе на локалном и регионалном нивоу. Због тога је потребно оснажити капацитете локалних и регионалних власти за што бољу апсорпцију ИПА фондова, како би спремно дочекали чланство у ЕУ и коришћење много већих структурних фондова. Он је нагласио да је за све државе које се налазе у процесу приступања ЕУ важно да доследно спроводе реформе како би се обезбедило функционисања правне државе и елиминисао проблем корупције, што је предуслов за привлачење инвеститора и стварање нових радних места. Коришћење инструмената регионалне политике ЕУ може да буде корисно и у смислу стварања нових могућности за младе образоване људе да остану у својим локалним срединама, односно да се спречи њихов одлазак. Због тога је неопходно унапредити капацитете администрација на локалном нивоу, у чему регион проширења има подршку од стране Европске комисије.

Жарко Мићин је у свом излагању нагласио важност наставка политике проширења Европске уније, имајући у виду да је ова политика темељ настанка ЕУ и да доприноси стабилности и економском напретку не само нових држава чланица, већ и саме Уније. Наставак политике проширења и континуитет у отварању нових поглавља у приступним преговорима са Србијом је позитиван сигнал за грађане Србије, што је изузетно важно јер ће управо они бити ти који ће се на референдуму изјаснити о чланству Србије у ЕУ. Он је такође нагласио значајну улогу локалних власти у процесу спровођења законодавства Европске уније. У том смислу је Влада Републике Србије, Министарство за државну управу и локалну самоуправу припремило Нацрт закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи којим је, поред осталог, предвиђена могућност јединица локалне самоуправе да, преко својих органа, прате процес европских интеграција и развију административне капацитете у складу са законом и спољном политиком Републике Србије. Очекује се да ће измена законског оквира омогућити да локалне власти активно прате процес европских интеграција и да се укључе у исти, при чему је битно одређивање приоритетних циљева развоја локалне самоуправе, исцрпно информисање о програмима и фондовима Европске уније за које могу да конкуришу и да обуче кадрове за израду предлога пројеката по европском формату.

Душица Стојковић је истакла да је Европска унија највећи донатор у Србији са 200 милиона евра годишње за пројекте који се реализују у Србији, а тичу се унапређења стандарда живота грађана. Због тога је јако важно да се настави са добром праксом и да се унапређује међусобна сарадња, посебно у програмима регионалне и прекограничне сарадње који су финансирани из ИПА фондова ЕУ.

Чланови Европског парламента дали су историјски преглед развоја регионалне политике ЕУ од њеног оснивања, нагласивши да је то једна од најважнијих секторских политика Уније са учешћем од преко 30% у укупном буџету Уније. Они су такође, представили приоритете коришћења фондова за ове намене у буџетском периоду 2014-2020. године и говорили о искуствима држава из којих долазе у коришћењу кохезионих фондова ЕУ.

Учесници конференције су се сложили да је потребно посветити већу пажњу регионима и њиховој међусобној сарадњи и на територији Западног Балкана.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 1 2 3 4 5