Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности
17. јун 2019. Учесници састанка Генералног одбора за економију, инфраструктуру и енергетику Парламентарне скупштине ПСЈИЕ
Понедељак, 17. јун 2019.
Одржан састанак Генералног одбора за економију, инфраструктуру и енергетику Парламентарне скупштине ПСЈИЕ
Заменик члана сталне делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини ПСЈИЕ Марко Парезановић учествовао је на састанку Генералног одбора за економију, енергетику и инфраструктуру Парламентарне скупштине ПСЈИЕ, одржаном 16. и 17. јуна 2019. године у Анкари, Република Турска. Тема састанка Генералног одбора за економију, енергетику и инфраструктуру ПС ПСЈИЕ била је „Улога обновљиве енергије у одрживом развоју у Југоисточној Европи”.
Састанком је председавала посланица Велике народне скупштине Турске Дерја Бакбак, а присутни су били представници парламената Румуније, Црне Горе, Албаније и Хрватске, као и представници Приштине. Председавајућа Бакбак је истакла да је Велика народна скупштина Турске спремна да преузме председавање Парламентарном скупштином ПСЈИЕ у 2020/2021. години и поновилa кандидатуру Истанбула за седиште сталног секретаријата Парламентарне скупштине ПСЈИЕ. Истакла је спремност да се наставе разговори и са осталим учесницима о овом питању, како би се постигао консензус о успостављању међународног оперативног секретаријата. Истакла је важност питања енергетског снабдевања за Турску и потребу да се успоставе ближи облици сарадње, посебно са Западним Балканом. Истакла је важност уклањања трговинских баријера и важност успостављања стабилне инвестиционе климе за успешну економску сарадњу у региону Југоисточне Европе. Присутним учесницима се обратио заменик министра енергетике и националних ресурса Абдулах Танкан, који је представио стање у области енергетике и развоја енергетске инфраструктуре, у циљу интегрисања обновљивих извора енергије у укупној енергетској потрошњи.
Члан делегације Народне скупштине Парезановић се захвалио домаћину на организацији састанка који је одлична прилика да се размене искуства и идентификују пројекти од заједничког интереса. Парезановић је истакао да примена мера енергетске ефикасности, коришћење обновљивих извора енергије и заштита животне средине и смањење утицаја на климатске промене су кључни елементи транзиције ка одрживом развоју енергетике, како Републике Србије, тако и свих учесника у региону. Један од три основна приоритета Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030. године је одрживи развој који подразумева повећање коришћења обновљивих извора енергије и остварење циља од 27 одсто учешћа ОИЕ у бруто финалној потрошњи енергије, повећање енергетске ефикасности и уважавање заштите животне средине. Истакао је да у процесу придруживања ЕУ електроенергетски сектор Републике Србије ће се суочити и са обавезујућим и финансијским трошковима емисије СО2. Наиме, Република Србија као земља у развоју, за сада нема међународне обавезе смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, али ће највероватније у тренутку приступања чланству ЕУ, бити у обавези прихватања обавеза у ограничењу/смањењу емисије ГХГ.
У циљу унапређења енергетске ефикасности и усклађивања са регулативом ЕУ у овој области донет је Закон о ефикасном коришћењу енергије, измењен је и Закон о планирању и изградњи, истакао је Парезановић. Донети су и бројни подзаконски акти па је енергетска сертификација зграда увелико у току, а интензивно се ради на увођењу система енергетског менаџмента у јавном сектору и код великих потрошача, као и на бројним другим активностима. Када је реч о енергетској мрежној инфраструктури, у области преноса електричне енергије, од посебног националног и регионалног интереса је пројекат Трансбалкански коридор. Његовом реализацијом ће се омогућити пренос електричне енергије на великим растојањима уз минималне губитке, спајање тржишта источне и западне Европе и обезбедити сигурно и стабилно снабдевање купаца електричне енергије у Републици Србији, довољним количинама електричне енергије одговарајућег квалитета.
Парезановић је представио један од приоритетних пројеката којим се обезбеђује повезивање гасоводног система Републике Србије са суседним државама, а то је изградња гасне интерконекције Србија – Бугарска. Реализацијом овог пројекта обезбеђује се диверзификација праваца и извора снабдевања, уз унапређење сигурности снабдевања како Републике Србије тако и Бугарске и целог региона. Процењена укупна инвестициона вредност пројекта је 85,5 милиона евра, а препознат је и у оквиру активности Групе на високом нивоу о повезивању гасних система Централне и Југоисточне Европе (CESEC), као други на Листи приоритетних пројеката. Истакао је да владе земаља на глобалном нивоу теже развоју савремених технологија и развоја алтернативних извора енергије.
Члан делегације Парезановић се осврнуо на излагање представнице из Приштине Х. Бајрами која је говорећи о енергетском снабдевању на простору КиМ, оптужила Републику Србију да је главни кривац за проблеме енергетског снабдевања у четири српске општине на северу КиМ, на шта је члан Делегације Парезановић одговорио да није ни место ни време да се воде политички разговори, као и да је Република Србија деценијама улагала у „Трепчу“ и „Газиводе“ и да је то њена имовина. Парезановић је истакао да је то питање за дијалог Београда и Приштине у Бриселу, који је на жалост прекинут због дискриминаторских такси од 100 одсто које је Приштина увела на робу из Централне Србије и БиХ. Ове мере Приштине директно су угрозиле људска права Срба на КиМ, и представљају флагрантно кршење ЦЕФТА споразума и осуђене су од стране свих актера међународне заједнице.
На крају састанка Генералног одбора, усвојени су Резолуција и Извештај који ће бити представљени на Пленарној седници Парламентарне скупштине ПСЈИЕ, на којој ће учествовати председници парламената земаља учесница ПСЈИЕ, у Сарајеву 21. и 22. јуна 2019. године.
Члан делегације Народне скупштине Парезановић се захвалио домаћину на организацији састанка који је одлична прилика да се размене искуства и идентификују пројекти од заједничког интереса. Парезановић је истакао да примена мера енергетске ефикасности, коришћење обновљивих извора енергије и заштита животне средине и смањење утицаја на климатске промене су кључни елементи транзиције ка одрживом развоју енергетике, како Републике Србије, тако и свих учесника у региону. Један од три основна приоритета Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030. године је одрживи развој који подразумева повећање коришћења обновљивих извора енергије и остварење циља од 27 одсто учешћа ОИЕ у бруто финалној потрошњи енергије, повећање енергетске ефикасности и уважавање заштите животне средине. Истакао је да у процесу придруживања ЕУ електроенергетски сектор Републике Србије ће се суочити и са обавезујућим и финансијским трошковима емисије СО2. Наиме, Република Србија као земља у развоју, за сада нема међународне обавезе смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, али ће највероватније у тренутку приступања чланству ЕУ, бити у обавези прихватања обавеза у ограничењу/смањењу емисије ГХГ.
У циљу унапређења енергетске ефикасности и усклађивања са регулативом ЕУ у овој области донет је Закон о ефикасном коришћењу енергије, измењен је и Закон о планирању и изградњи, истакао је Парезановић. Донети су и бројни подзаконски акти па је енергетска сертификација зграда увелико у току, а интензивно се ради на увођењу система енергетског менаџмента у јавном сектору и код великих потрошача, као и на бројним другим активностима. Када је реч о енергетској мрежној инфраструктури, у области преноса електричне енергије, од посебног националног и регионалног интереса је пројекат Трансбалкански коридор. Његовом реализацијом ће се омогућити пренос електричне енергије на великим растојањима уз минималне губитке, спајање тржишта источне и западне Европе и обезбедити сигурно и стабилно снабдевање купаца електричне енергије у Републици Србији, довољним количинама електричне енергије одговарајућег квалитета.
Парезановић је представио један од приоритетних пројеката којим се обезбеђује повезивање гасоводног система Републике Србије са суседним државама, а то је изградња гасне интерконекције Србија – Бугарска. Реализацијом овог пројекта обезбеђује се диверзификација праваца и извора снабдевања, уз унапређење сигурности снабдевања како Републике Србије тако и Бугарске и целог региона. Процењена укупна инвестициона вредност пројекта је 85,5 милиона евра, а препознат је и у оквиру активности Групе на високом нивоу о повезивању гасних система Централне и Југоисточне Европе (CESEC), као други на Листи приоритетних пројеката. Истакао је да владе земаља на глобалном нивоу теже развоју савремених технологија и развоја алтернативних извора енергије.
Члан делегације Парезановић се осврнуо на излагање представнице из Приштине Х. Бајрами која је говорећи о енергетском снабдевању на простору КиМ, оптужила Републику Србију да је главни кривац за проблеме енергетског снабдевања у четири српске општине на северу КиМ, на шта је члан Делегације Парезановић одговорио да није ни место ни време да се воде политички разговори, као и да је Република Србија деценијама улагала у „Трепчу“ и „Газиводе“ и да је то њена имовина. Парезановић је истакао да је то питање за дијалог Београда и Приштине у Бриселу, који је на жалост прекинут због дискриминаторских такси од 100 одсто које је Приштина увела на робу из Централне Србије и БиХ. Ове мере Приштине директно су угрозиле људска права Срба на КиМ, и представљају флагрантно кршење ЦЕФТА споразума и осуђене су од стране свих актера међународне заједнице.
На крају састанка Генералног одбора, усвојени су Резолуција и Извештај који ће бити представљени на Пленарној седници Парламентарне скупштине ПСЈИЕ, на којој ће учествовати председници парламената земаља учесница ПСЈИЕ, у Сарајеву 21. и 22. јуна 2019. године.
Активности
Петак, 19. април 2024.
