Састанком је председавао заменик председавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ и председавајући Генералним одбором Бариша Чолак, а присутни су били представници парламената Турске, Румуније, Словеније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Албаније и Хрватске.

На састанку је заједнички констатовано да се увођењем заједничког решавања спорова у кривичном поступку растерећује правосуће, те да се тиме омогућава правосудним институцијама да у значајнијој мери своје капацитете усмере на решавање компликованијих кривичних дела, попут организованог криминала и корупције, што су изазови у свим земљама југоисточне Европе. Такође, смањује се број казненика у заводима за извршење санкција чиме се смањују финансијски трошкови, а са друге стране, омогућава се хуманије поступање према окривљенима.

Дарко Лакетић је у свом излагању истакао да шира примена алтернативних санкција пружа бројне позитивне ефекте и могућности да се побољша ефикасност санкционисања починилаца кривичних дела. Искуство земаља, које већ дуги низ година реализују алтернативне видове санкционисања јасно указује да алтернативне казне утичу на смањење криминалитета, посебно код младих који се први пут јављају као извршиоци кривичних дела, што доприноси и смањењу рецидива. Алтернативне санкције омогућавају да се контролише и применом различитих метода коригује функционисање осуђеног, а да се он не искључује у потпуности из свог социјалног окружења, да у многим ситуацијама сачува запослење и мање угрози и поремети свој породични статус. Лакетић је истакао да примена алтернативних санкција даје могућност изрицања примеренијих казни према природи и тежини извршеног кривичног дела, као и личности починиоца, постиже се боља индивидуализација казни и код починилаца кривичних дела се развија одговорнији однос према последицама сопственог понашања и уопштено према социјалној средини, односно друштву. Значајно је што и локална заједница у извршавању алтернативних санкција има активнију улогу, ефикасно и јавно се спроводи реинтеграција починилаца лакших кривичних дела у друштво. Лакетић је информисао да су неопходне припреме за увођење алтернативних санкција у Србији почеле током 2006. године. Усвојене су неопходне измене тадашњег законодавног оквира и прилагођен је акт о систематизацији радних места у Управи за извршење кривичних санкција. Од тада је постигнут значајан напредак у нормативном и организационом оквиру, интензивно је рађено на сензибилизацији јавности, што су све предуслови за стварање повереничке службе. Управа за извршење кривичних санкција Републике Србије, одржава добре контакте и непосредну сарадњу са Управама за извршење кривичних санкција земаља из региона, првенствено Црне Горе, Македоније, Републике Српске и Босне и Херцеговине. У досадашњој сарадњи смо поделили своје искуство са наведеним Управама, рекао је Лакетић, обзиром на сличност наших законодавних оквира.

На крају састанка усвојени су Резолуција и Извештај који ће бити потврђени на Пленарној седници Парламентарне скупштине ПСЈИЕ, на којој ће учествовати председници парламената земаља учесница ПСЈИЕ, у Љубљани 13. и 14. априла. Приликом усвајања ових докумената учесници састанка су прихватили све амандмане које је делегација Народне скупштине РС предложила. Закључено је да је састанак био изузетна прилика да се сагледају позитивна искуства региона са циљем да све државе учеснице унапреде своје правосудне системе, како би се ефикасно решавала кривична дела којима се нарушавају темељне друштвене вредности.