Састанку је председавао посланик Парламента Црне Горе и председавајући Генералном одбору Радуле Нововић, а присутни су били представници парламената Турске, Грчке, Румуније, Словеније, Босне и Херцеговине, Албаније и Хрватске, као и представници Приштине. Учесницима се обратио министар образовања у Влади Црне Горе Дамир Шеховић, који је у свом излагању представио резултате реформе сектора образовања у Црној Гори. О тренутној ситуацији и проблемима у сектору образовања у државама региона, високо квалификованој радној снази, раном напуштању основног образовања и међународном признавању академских квалификација, у име Регионалног савета за сарадњу (RCC), са седиштем у Сарајеву, говорила је Мимика Доброши.

Mарко Парезановић је у свом излагању нагласио да је Република Србија посвећена интензивирању свих облика регионалне сарадње који би допринели стабилности региона, његовој европској интеграцији и међународној афирмацији. Упркос чињеници да у ЕУ не постоје закони и директиве у сектору образовања, ова област је подједнако важна и за ЕУ и за државе региона јер је квалитетно образовање директно повезано са економским развојем и друштевном кохезијом. Парезановић је представио сет закона у области образовања које је Скупштина донела крајем године. Истакао је да Република Србија предњачи у реформи образовног система, о чему говоре бројни подаци и истраживања. Посебно је приметно у делу који се односи на број вискообразованих лица међу запосленима, где убедљиво предњачимо у односу на регион, као и по броју лица која рано напуштају систем образовања, где смо на дну листе. Из ових анализа изузете су државе чланице ЕУ. Србија је једина земља у региону која је усвојила Закон о дуланом образовању, а сада и друге државе крећу тим путем. Низ промена направљених у сектору образовања тиче се јачања сарадње вискообразованих установа и привреде. Марко Парезановић је истакао пример оснивања савета послодаваца при високошколским установама, могућност оснивања start up компанија од стране наставника и студената, као и увођење експерата из привреде у наствани процес. Увођење информатике као обавезног предмета у школе, као потреба да се деца информатички описмењују од најранијег узраста је такође добар пример.

Далеко лошија ситуација у сектору образовања, о којој су говорили посланици из Албаније, Приштине и БиХ, због нестабилне политичке ситуације, отвара прилику да се сарадња унапреди како би се регион равномерно развијао и у овој области. Као један од највећих проблема у региону посланици су истакли нефункционалност знања и доминацију друштвених наука над природним.

На крају састанка усвојени су Резолуција и Извештај који ће бити представљени на Пленарној седници Парламентарне скупштине ПСЈИЕ, на којој ће учествовати председници парламената земаља учесница ПСЈИЕ, у Љубљани 14. априла. Приликом усвајања ових докумената представници Приштине су напустили састанак због неслагања са амандманима наше делегације који су се односили на статусно неутралне формулације учешћа представника Приштине, а које су биле прихватљиве за све остале учеснике састанка. У наставку састанка прихваћени су амандмани наше делегације и усвојена наведена документа.