Присутнима се обратио председник Народне скупштине Ивица Дачић који је истакао да се данас дигиталном писменошћу и дигиталном безбедношћу баве све државе и као својом развојном полугом, али истовремено и као ризиком за нарушавање основних вредности људских права, борбом против криминала и свим другим разорним феноменима које угрожавају стабилност савременог друштва. Дачић је овом приликом истакао да је Србија високо дигитализовано друштво и да сваког дана близу четири милиона наших грађана користи интернет, а 80 одсто домаћинстава има прикључак за интернет.

„Наравно, сви користимо интернет да бисмо сазнали вести, али и да бисмо се забавили. Али иза свих ових корисних страна дигитализације стоји и она велика, тамна страна виртуелног простора због које смо данас овде”, рекао је Дачић и додао да је интернет постао простор у којем се врше тешка кривична дела, простор у којем је угрожена безбедност свакога ко нема знање и свест о томе да може да постане жртва.

Он је истакао да живимо у доба када је криминал добио ново лице, он није на улицама и не може се сузбити традиционалним методима. „Он је потенцијално у дому сваког од нас, ми смо му изложени и морамо да пронађемо ефикасан начин да се од њега заштитимо”, казао је Дачић.

Председница Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације Катарина Ракић захвалила се председнику Народне скупштине на поздравном обраћању, додала да ће о наредним активностима Мреже благовремено обавештавати народне посланике и навела да ће Мрежи бити част да председник узме учешће у њеном раду.

У уводном делу састанка, обратила се и министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић. Она је објаснила да је дефинисање дигитализације као приоритетног плана Републике Србије још пре пет година омогућило нашој земљи, пре свега, да остваримо наше развојне потенцијале али и да будемо спремни на неочекивану пандемијску кризу. То се видело кроз читав низ сектора у којима је управо и примењена дигитализација која је омогућила да удар пандемијске кризе буде ублажен. То се, како је министарка образложила, видело пре свега у сектору образовања и сектору електронске трговине. Управо захваљујући доношењу закона и подстицању развоја телекомуникација, а посебно подстицању дигиталне безбедности и подизању дигиталних вештина свих грађана, допринело је да се у пандемијским условима омогући пословање, образовање, комуникација и укупно друштвено функционисање. „Уједно са развојем нових технологија и услуга које се у све већем броју пружају и електронским путем, појавила се и потреба за већим нивоом информационе безбедности, која је пре свега у нашу легислативу уведена кроз Закон о информационој безбедности 2016. године, и морам да кажем да је Србија већ у том тренутку, била једна од ретких земаља чак и у Европској унији која је донела један овакав закон“, истакла је министарка. Додала је и да је Србија већ тада препознала да информациони ризици постоје на страни грђана и привреде који се први нађу на удару високотехнолошког криминала. Навела је и да је посебна пажња кроз Закон о инфомационој безбедности посвећена заштити деце, додатно регулисана Уредбом о заштити деце и коришћењу информационо-комуникативних технологија. Министарка је истакла да је до сада спроведено 397 предавања за 14.717 деце од стране Националног контакт центра за безбедност на интернету и да овај Центар координира са ресорним министарствима и здравственим установама.

Катарина Ракић је нагласила да као председник Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације има одличну сарадњу са Министарством и изразила уверење да ће тако бити и када је у питању сарадња у оквиру Парламентарне мреже за дигиталну безбедност у будућим активностима.

Присутнима се обратила и директорка УНИЦЕФ у Србији Дејана Костадинова која је истакла да је дигитални свет постао део наших свакодневних активности, и да наша права, као и у стварном свету, ту могу бити угрожена. То се посебно односи на децу и њихову безбедност, нагласила је она. Дигитални свет омогућава деци и младима да уче, комуницирају, да боље разумеју свет, да искажу своје ставове и дигну свој глас, рекла је Костадинова. Са друге стране, ту настаје нови простор за насиље и експолоатацију деце и зато је битно да се развију механизми који ће омогућити да деца остану безбедна и да им буде заштићена приватност и у дигиталном свету, указала је Костадинова. Зато је важно што је формирана ова Парламентарна мрежа, истакла је она. Дејана Костадинова је навела и да је Комитет за права деце Уједињених нација прошлог месеца усвојио Генерални коментар на дечја права у односу на дигитално окружење, који ће бити достављен свим владама света.

Реч је преузела стална представница Програма за развој Уједињених Нација (УНДП) Франсин Пикап која је указала да ова тема задобија све већу пажњу широм света, с обзиром да су информационе технологије постале виталне за свакодневицу, поготово у време пандемије, када је велики број грађана радио свој посао од куће, а ђаци слушали наставу од куће, док је Влада преко портала за еУправа олакшала грађанима комуникацију са државним органима власти, али и завршавање административних послова. Како је навела, УНПД види информационе технологије као врсту убрзаног механизма за достизање циљева одрживог развоја, а помогао је у низу пројеката Народној скупштини и Влади Републике Србије.

Катарина Ракић се захвалила Дејани Костадиновој и Франсин Пикап, истичући планове да се ова година посвети безбедности деце на интернету и позвала УНИЦЕФ и УНДП да се прикључе будућим активностима Парламентарне мреже за дигиталну безбедност.

Председница Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације Катарина Ракић, је навела да је првенствено Парламентарна мрежа усмерена на безбедност деце на интернету, али да прву линију одбране деце морају заузети родитељи, те да је од кључног значаја едуковање родитеља да прате сваки дигитални корак свог детета. „Морамо се суочити са чињеницом да се данашња деца суочавају са потпуно другачијим изазовима од оних које смо имали ми као деца“, нагласила је Ракић и додала да је битно да делујемо превентивно, а не да се бавимо последицама.

Експерт за заштиту деце на интернету Катарина Јонев, говорила је о врстама узнемиравања деце на интернету. Подсетила је присутне да смо претходне недеље сведочили потенцијалном самоубиству детета због такозваног изазова на једној од друштвених платформи, на којој су најактивнија деца тинејџерског доба, а прегршт примера злоупотребе фотографија на интернету представља свакодневицу. Представница АФА Сања Кекић, рекла је да је у 2020. години број сајбер напада у односу на годину раније, био повећан за 600 одсто, по истраживању Европске агенције за дигиталну безбедност. Додала је и да како у свету, тако и у Србији постоји недовољан број људи који је обучен за рад у области сајбер безбедности, а да је заступљеност жена у овој области само 11 одсто.

У радном делу састанка, усвојена је Одлука о оснивању Парламентарне мреже за дигиталну безбедност коју је основало 17 народних посланика. Утврђен је и Статут радног тела којим се потврђује да је Парламентарна мрежа за дигиталну безбедност на интернету, као и за сигурно коришћење интернета. Мрежа ће радити на унапређењу дигиталне безбедности учешћем у релевантним институционалним реформама и сарадњом са надлежним државним органима, привредним субјектима, јединицама локалне самоуправе, организацијама цивилног друштва и грађанима. На састанку су изабрани и председник и заменик председника Парламентарне мреже за дигиталну безбедност, народне посланице Катарина Ракић и Наташа Михаиловић-Вацић.