На округлом столу представљен је Предлог програма Светске банке за овај период и размењена мишљења о пројектима које ће Светска банка подржавати у Србији у наредне четири године.

Лу Брефор (Loup Brefort), шеф Канцеларије Светске банке у Србији одржао је краћу презентацију активности које ова организација намерава да спроводи у наредне четири године у Србији. Брефор је подсетио да је последња стратегија донета 2007.године, као и да тренутно у Србији реализује 11 пројеката, од којих су неки већ имплементирани, док се неки завршавају. Најзначајнији пројекат тренутно је подршка изградњи дела Коридора 10 на деоницама Ниш-бугарска граница и Ниш-македонска граница, као и подршка пројектима у пољопривреди, здравству, енергетској ефикасности тј. пројекту гасификације у Србији, као и финансирање јавних инфраструктура и помоћ буџету у делу „затварања“ буџетског дефицита. Брефор је напоменуо и да Светска банка даје зајмове по најповољнијим условима, наводећи као пример задуживање на 17 година, уз 5 година грејс периода и каматну стопу LIBOR+0,4 процента марже. Представљајући планове за период 2012-2015.година, који су договорени са Владом, Брефор је истакао да ће Светкса банка финансирати, на првом месту, развој конкурентности привреде и инвестирати у друштвени сектор, са посебним освртом на смањење ефеката кризе на грађане. У наредне две године Светска банка уложиће између 350 и 400 милиона доларау пројекте у Србији, а након тог периода извршиће ревизију, на основу које ће крајем 2013.године донети одлуку колико је средстава потребно уложити у наредне две године за завршетак пројеката. Наставиће се са финансијком подршком буџету и реформи јавне потрошње, а планирано је да се значајна средства уложе у одржавање путне/магистралне инфраструктуре на правцу Коридора 10. Такође, наставиће се и са финансирањем програма у здравству, а пре свега у набавку опреме за здравствене центре и побољшање здравствене заштите грађана.

Говорећи о могућим новим пројектима, Брефор је навео да је Светска банка заинтересована и за инвестирање у пројекте о енергетској ефикасности, тржиште рада (програми развоја нових вештина код незапослених), а посебно у пројекте намењене пољопривредном сектору. Пројекти ће бити оригинални и неће се преклапати са пројектима које у Србији спроводе друге међународне финансијске организације. Додатно ће бити подржани и пројекти у Србији који имају регионали карактер, као што су пројекти који се односе на заштиту од поплава у подручју река Дрине и Саве.

Завршавајући презентацију будућих активности Светске банке, шеф Канцеларије Светске банке у Србији истакао је и да за импелемтацију ове стратегије постоје ризици, као што су предстојећи парламентарни и председнички избори, ефекат кризе у Европи и спора приватизација јавних предузећа у Србији.

По представљеној стратегији народни посланици дискутовали су са представницима Канцеларије Светске банке о ризицима имплементације стратегије, испуњавању обавеза Србије према овој ореганизацији, пре свега отплаћивању одобрених зајмова, утицају кризе на запосленост у Србији, наставку дијалога о реформи пензионог сектора и проблемима са којима се Србијасуочава у том процесу, питању подршке агробизнису и пољопривредној производњи, завршетку законодавног оквира за пољопривреду, питању уређења земљишта у смислу његовог квалитета и наводњавања, доношењу нове Стратегије пољопривреде у Србији која помера циљеве ка преради примарних производа, али и о пројектима које ће финансирати Светска банка, а који су шанса за нова запошљавања у Србији.

На крају, Лу Брефор позвао је народне посланике на презентацију новог меморандума о еконопмској ефикасности, који ће бити представљен следеће недеље у Београду, подсетивши су да сва документа која ова организација донесе јавна.