Генерални секретар Народне скупштине Јана Љубичић, отварајући скуп, истакла је да је Народна скупштина донела низ закона који су од значаја за регулисање ове материје. Она ја нагласила да је још 1996. године донет Закон о информационим системима којим су, између осталог, уређена права и обавезе државних органа и организација у вођењу прописаних евиденција и организовању и коришћењу размене података које органи воде. С обзиром да су у међувремену информационе технологије значајно напредовале, уочена је потреба да се ова област ближе уреди новим законским и подзаконским решењима истакла је Љубичић. Она је, у том смислу, нагласила да приликом израде нових закона којим би се на системски и јединствен начин уредила област сигурности информација, треба поћи од Уставом загарантованих права и слобода међу којима су право на тајност писама и других средстава комуницирања, као и заштита података о личности.
Присутнима се обратио и проф.др Стеван Лилић, професор Правног факултета у Београду, који је говорио о потреби доношења закона о информационој безбедности и закона о сигурности информација. Лилић је нагласио да у процесу припреме наведених законских предлога треба да учествују и представници стручне јавности како би се кроз усвојена законска решења прецизно регулисала ова област.
Урош Кондић, представник удружења ИТ Ревизор напоменуо је да је предуслов уређења система сигурности информација међународни ISO/IEC стандард 27000 који се, између осталог, темељи на принципима добре законске регулативе, одговарајуће управљачке структуре и едукације о значају заштите информација.
У наставку рада, о сигурности информација и злоупотреби информационих технологија говорили су Мира Ђурековић из дружења ИТ Ревизор и представници државних институција који су изнели своја искуства у области заштите безбедности информација и дали предлоге за унапређење постојећег система.