Обраћање председника Народне скупштине достављамо вам у целости:

Поштоване колеге,

Драги гости,

Желим вам добродошлицу и поздрављам вас у име Народне скупштине и могу да кажем да сам веома заинтересован за резултате истраживања због којег смо се данас окупили. Надам се да ћемо из тих резултата добити бар неке одговоре на питања која су у нашем друштву, нажалост, стављена у други план, иако се тичу скоро сваке наше породице и сваког нашег радног места, чиме год да се бавимо.

У центру пажње је положај жена у радном окружењу, а посебно препреке које и даље постоје на њиховом путу да искажу свој пун потенцијал, знање и креативност. Некада су те препреке видљиве, а често су невидљиве, стоје као некаква баријера о којој се мало говори и мало зна, а опет представљају непремостиву препреку за многе жене у њиховим професионалним каријерама. Израз ”стаклени плафон” зато одлично описује феномен са којим се многе наше жене сусрећу у свом радном веку – наизглед отворен им је пут за напредовање и усавршавање, али из неких разлога постоје баријере које им тај пут отежавају или потпуно затварају.

Надам се да ће и ово истраживање помоћи да уочимо које су те препреке да бисмо их лакше отклонили. Некада су у питању најобичније предрасуде према женама и њиховој способности да обављају најодговорније послове, некада можда и неформални утицај на процес напредовања где мушкарци воде главну реч, а жене су по страни. Очекујем, дакле, да добијемо праву слику где се у нашем друштву, у нашим предузећима, јавним установама, па и у политици, налазе ти ”стаклени плафони”, да бисмо знали како да их уклонимо. Нема сумње да то може само да користи целом друштву, јер радни и стваралачки потенцијал наших жена је недовољно искоришћен у свим сферама, то није никакво претеривање, потребно је да заједно пронађемо начине како да га подстакнемо и омогућимо да се реализује.

Ја сам свестан да у нашем друштву још увек постоје и нека системска ограничења у овом смислу, а да не говорим о дубоко укорењеном патријархалном менталитету због чега се жене у професионалном погледу далеко теже крећу ка врху хијерархије од мушкараца. Када је реч о државним институцијама, биле су потребне године и велика упорност да у наше законе и друге прописе унесемо обавезе о одређеној заступљености жена, тако да данас свако ко жели да уђе у парламент, мора да кандидује најмање 40 % жена. Сличан однос је и у Влади, тако да у два највиша државна органа ми данас имамо око 45 одсто жена. Ја сам се годинама упорно залагао за оваква решења, не зато да бисмо попуњавали некакве квоте, него зато што добро знам колико је важно у процесу доношења одлука имати што више жена, остварених у својим професијама и спремних да уложе своју креативност и животно искуство у јавни и друштвени интерес.

Надам се да ће наш данашњи разговор, а нарочито истраживање које је пред нама, дати важне одговоре на проблем о којем је реч и пружити нам могући правац у којем треба да мењамо наше друштво да бисмо подстакли пуну професионалну афирмацију жена у њиховом и нашем пословном окружењу.

Још једном желим вам добродошлицу и успешан рад.

Хвала!