Понедељак, 28. јун 2021.

Обраћање председника Народне скупштине Ивице Дачића на седници Спољнополитичког комитета Европског парламента (AFET)

Председник Народне скупштине Ивица Дачић обратио се на данас на седници Спољнополитичког комитета Европског парламента.


Говор председника преносимо вам у целости:

Поштовани председавајући,
Уважени чланови Комитета за спољне послове,
Уважене колеге председници парламената у региону,
Поштовани стални известиоци и шефови делегација Европског парламента,

Дозволите ми да вас поздравим у име Народне скупштине Републике Србије, да се захвалим председнику Сасолију што је успоставио овај важан формат дијалога председника парламената са члановима Европског парламента, као и господину Мекалистеру за овај састанак са Спољноплитичким комитетом, уз наду да ћемо одржати континуитет наших састанака. Заиста се искрено залажем да успоставимо још интензивнију комуникацију између наших парламената и Европског парламента, да проширимо линије постојеће сарадње и да их учинимо још чешћим и ефикаснијим.

Сложићете се са мном, надам се, да наши односи не треба да се сведу на то да ми чекамо годишњи извештај и Резолуцију Европског парламента, да бисмо видели које су замерке изречене на наш рад, али и похвале, и да наредних годину дана комуницирамо само на тој основи, у очекивању новог извештаја. Верујте да је овакав утисак о нашој сарадњи доминантан у Србији, а претпостављам да је слична ситуација и у остатку нашег региона. Сматрам да треба да изградимо партнерске односе који ће бити засновани на узајамоном разумевању и поверењу и који ће допринети нашем бржем и ефикаснијем процесу интеграција.

Морамо имати стално у виду, а бојим се да понекад на то сви заједно заборављамо, да су управо парламенти главна чворишта нашег пута ка пуноправном чланству у Унији. Потребни су нам јаки, партнерски односи, где ћете нам пренети сва потребна знања и искуства у вези за процесом придруживања, јер су та искуства код многих у Европском парламенту још увек свежа, а нама су преко потребна. Улога парламената у процесу придруживања је изузетно битна, јер сви реформски пројекти и процеси морају у једном тренутку да добију своју законску форму, а то је могуће само кроз парламент, његова тела и кроз демократску и транспарентну процедуру.

Ми имамо већ сада одређене сталне канале комуникације и они функционишу добро, на пример заједнички парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, који се састаје два пута годишње. Ту видим и мисије известилаца Европског парламента, као веома корисне за обе стране. И баш због тих добрих искустава залажем се да и разговори наших парламентарних представника са комитетима Европског парламента, треба да постану нека врста сталног форума, на којем бисмо још више побољшали нашу комуникацију и самим тим убрзали неке реформске процесе.

Желео бих, даме и господо, укратко да вас обавестим о неким битнијим процесима који су завршени или се још одвијају под оквиром Народне скупштине Србије и који су у директној вези са активностима Европског парламента и уопште Европске уније. Најпре, увелико смо у процедури измене Устава Републике Србије, у делу о избору носилаца правосудних функција, што је један од важнијих реформских корака у испуњавању критеријума за чланство у Унији. Након неколико кругова јавних расправа и одлуке парламента да се приступи промени Устава, очекујемо ускоро текст уставних амандмана, затим ново изјашњавање наше Скупштине и након тога референдум на којем ће се о променама изјаснити наши грађани. Ја сам уверен да ћемо у кратком року имати нова уставна решења из области правосуђа, чиме ће бити окончан један комплексан реформски посао.

У исто време, уз подршку групе посланика Европског парламента, у оквиру наше Скупштине води се међупартијски дијалог о побољшању изборних услова, с обзиром на то да нас идуће године очекује нови изборни циклус. Ови разговори теку у демократској атмосфери, у њима учествује велики број политичких организација и ја сам оптимиста да ћемо доћи до решења која ће још више побољшати демократичност и транспарентност нашег изборног процеса.

Што се тиче препорука Европског парламента из Резолуције усвојене у марту, али и ранијих извештаја Парламента и Комисије, могу да вас обавестим да све њих ми узимамо крајње одговорно и настојимо да их применимо што ефикасније могуће. Поменућу само неке од њих, које су биле присутне у неколико извештаја и Парламента и Комисије, а тичу се смањења броја закона донетих по хитном поступку, веће транспарентности у раду и генерално унапређењу ефикасности рада Народне скупштине. У току прошле године, по хитном поступку донето је само девет одсто од укупног броја усвојених закона, док је 91 одсто донето у редовној процедури. Од почетка ове године Скупштина је усвојила 21 закон и сви они донети су по редовном поступку, због чега можемо да кажемо да смо у потпуности испунили европске препоруке у том смислу. Јавна слушања у Народној скупштини постала су редовна пракса, а независне институције редовно представљају извештаје о свом раду. Надам се да ће се ове чињенице и констатовати као позитивне у неком од наредних извештаја европских институција.

Уверен сам, даме и господо, да бар што се тиче Републике Србије, има много простора за убрзање нашег процеса придруживања. Разуме се, главни импулс долази од нас самих и свесни смо да и ту можемо брже, али простор за још већу ефикасност постоји и у оквиру Европске уније, и њеног парламента као једног од најбитнијих партнера у том процесу. У том смислу, уверавам вас да смо отворени за још интензивнију сарадњу и за сваки вид ваше подршке, јер на крају крајева имамо заједнички циљ.

Хвала вам на пажњи!



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31