Понедељак, 28. јун 2021.
Председник Народне скупштине Ивица Дачић обратио се на данас на седници Спољнополитичког комитета Европског парламента.
Говор председника преносимо вам у целости:
Поштовани председавајући,
Уважени чланови Комитета за спољне послове,
Уважене колеге председници парламената у региону,
Поштовани стални известиоци и шефови делегација Европског парламента,
Дозволите ми да вас поздравим у име Народне скупштине Републике Србије, да се захвалим председнику Сасолију што је успоставио овај важан формат дијалога председника парламената са члановима Европског парламента, као и господину Мекалистеру за овај састанак са Спољноплитичким комитетом, уз наду да ћемо одржати континуитет наших састанака. Заиста се искрено залажем да успоставимо још интензивнију комуникацију између наших парламената и Европског парламента, да проширимо линије постојеће сарадње и да их учинимо још чешћим и ефикаснијим.
Сложићете се са мном, надам се, да наши односи не треба да се сведу на то да ми чекамо годишњи извештај и Резолуцију Европског парламента, да бисмо видели које су замерке изречене на наш рад, али и похвале, и да наредних годину дана комуницирамо само на тој основи, у очекивању новог извештаја. Верујте да је овакав утисак о нашој сарадњи доминантан у Србији, а претпостављам да је слична ситуација и у остатку нашег региона. Сматрам да треба да изградимо партнерске односе који ће бити засновани на узајамоном разумевању и поверењу и који ће допринети нашем бржем и ефикаснијем процесу интеграција.
Морамо имати стално у виду, а бојим се да понекад на то сви заједно заборављамо, да су управо парламенти главна чворишта нашег пута ка пуноправном чланству у Унији. Потребни су нам јаки, партнерски односи, где ћете нам пренети сва потребна знања и искуства у вези за процесом придруживања, јер су та искуства код многих у Европском парламенту још увек свежа, а нама су преко потребна. Улога парламената у процесу придруживања је изузетно битна, јер сви реформски пројекти и процеси морају у једном тренутку да добију своју законску форму, а то је могуће само кроз парламент, његова тела и кроз демократску и транспарентну процедуру.
Ми имамо већ сада одређене сталне канале комуникације и они функционишу добро, на пример заједнички парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, који се састаје два пута годишње. Ту видим и мисије известилаца Европског парламента, као веома корисне за обе стране. И баш због тих добрих искустава залажем се да и разговори наших парламентарних представника са комитетима Европског парламента, треба да постану нека врста сталног форума, на којем бисмо још више побољшали нашу комуникацију и самим тим убрзали неке реформске процесе.
Желео бих, даме и господо, укратко да вас обавестим о неким битнијим процесима који су завршени или се још одвијају под оквиром Народне скупштине Србије и који су у директној вези са активностима Европског парламента и уопште Европске уније. Најпре, увелико смо у процедури измене Устава Републике Србије, у делу о избору носилаца правосудних функција, што је један од важнијих реформских корака у испуњавању критеријума за чланство у Унији. Након неколико кругова јавних расправа и одлуке парламента да се приступи промени Устава, очекујемо ускоро текст уставних амандмана, затим ново изјашњавање наше Скупштине и након тога референдум на којем ће се о променама изјаснити наши грађани. Ја сам уверен да ћемо у кратком року имати нова уставна решења из области правосуђа, чиме ће бити окончан један комплексан реформски посао.
У исто време, уз подршку групе посланика Европског парламента, у оквиру наше Скупштине води се међупартијски дијалог о побољшању изборних услова, с обзиром на то да нас идуће године очекује нови изборни циклус. Ови разговори теку у демократској атмосфери, у њима учествује велики број политичких организација и ја сам оптимиста да ћемо доћи до решења која ће још више побољшати демократичност и транспарентност нашег изборног процеса.
Што се тиче препорука Европског парламента из Резолуције усвојене у марту, али и ранијих извештаја Парламента и Комисије, могу да вас обавестим да све њих ми узимамо крајње одговорно и настојимо да их применимо што ефикасније могуће. Поменућу само неке од њих, које су биле присутне у неколико извештаја и Парламента и Комисије, а тичу се смањења броја закона донетих по хитном поступку, веће транспарентности у раду и генерално унапређењу ефикасности рада Народне скупштине. У току прошле године, по хитном поступку донето је само девет одсто од укупног броја усвојених закона, док је 91 одсто донето у редовној процедури. Од почетка ове године Скупштина је усвојила 21 закон и сви они донети су по редовном поступку, због чега можемо да кажемо да смо у потпуности испунили европске препоруке у том смислу. Јавна слушања у Народној скупштини постала су редовна пракса, а независне институције редовно представљају извештаје о свом раду. Надам се да ће се ове чињенице и констатовати као позитивне у неком од наредних извештаја европских институција.
Уверен сам, даме и господо, да бар што се тиче Републике Србије, има много простора за убрзање нашег процеса придруживања. Разуме се, главни импулс долази од нас самих и свесни смо да и ту можемо брже, али простор за још већу ефикасност постоји и у оквиру Европске уније, и њеног парламента као једног од најбитнијих партнера у том процесу. У том смислу, уверавам вас да смо отворени за још интензивнију сарадњу и за сваки вид ваше подршке, јер на крају крајева имамо заједнички циљ.
Хвала вам на пажњи!