Даме и господо, поштовани пријатељи,

Корупција је глобални феномен који се јавља у развијеним и земљама у развоју, а подједнако је постојао у сваком тренутку и у скоро сваком друштву, мада у различитој мери. Иако његове манифестације варирају од земље до земље у зависности од степена привредног развоја и кулурних разлика, корупција је у основи исти зло где год да се појави. У Србији је нарастала алармантном брзином у последњих петнаест година, због специфичног положаја наше земље у прошлости, али и због везе владајуће елите са одређеним пословним круговима, те се тако створила посебна спрега финансијске подршке политичким структурама на власти, односно политичке подршке и заштите за оне који су радили мимо закона. У свету се за феномен корупције највише криви либерализација и глобализација, распрострањено увођење и коришћење нових технологија и све већа улога мултинационалних корпорација.

Корупција представља озбиљну претњу владавини права, стабилности и безбедности друштва. Она угрожава праведну расподелу ресурса, јер она подрива основне демократске вредности и институције и онемогућава социјални, економски и политички развој и уживање људских права.

Везе између корупције и других облика криминала, посебно организованог криминала, тероризма, трговине дрогом, прања новца и другог економског криминала, на националном и међународном нивоу су веома узнемирујуће.

Интегритет, одговорност и транспарентност политичког система и државне службе су основни услов за поверење, кредибилитет и ауторитет власти модерног и демократског друштва.

Појава нових облика корупције, заједно са својим традиционалним облицима, позива на интензивирање међународне сарадње, укључујући и успостављање међународног правног оквира и брзу имплементацију релевантних међународних инструмената.

Парламенти, у вршењу функције предвиђене у националним уставима, наиме, доноси законе, надгледају Владе и представља народ и имају истакнуту улогу у глобалним напорима за сузбијање корупције.

Већина парламената је овлашћена да успостави правни оквир за организацију и управљање јавним пословима. У принципу, парламент треба да промовише опредељење за принципе интегритета политичких личности, установа и јавних службеника и транспарентност у државној управи.

Наравно, да би се тако нешто десило, законодавна активност мора да буде одговарајућа. Пре свега треба усвојити одговарајући сет антикорупцијских закона који инкриминишу корупцију и обезбеђују одговарајуће казне и друге мере одвраћања. Конкретно, потребно је изменити Кривични законик, али и све друге области права, да би се смањио степен корупције и сродних кривичних дела, као и да се уведу оштрије казне које би одвратиле потенцијалне преступнике;

Потребно је такође да постоји законска регулатива која фаворизује интегритет чланова парламента и других државних службеника, укључујући чланове Владе а посебну пажњу треба посветити контроли како се овај закон примењује. Овај закон треба да обухвати, између осталог, етичке кодексе понашања, декларацију интереса, сукоб интереса, итд;

Треба стално пратити да ли постоји одговарајући надзор над законом који обезбеђује транспарентност и одговорност у државним и јавним пословима;

Такође је потребно и даље промовисати закон о слободи информисања који омогућава откривање свих релевантних информација за грађане, али и за парламент који те грађане представља, посебно у истрагама случајева корупције;

Треба промовисати законодавство које подстиче транспарентност у изборном процесу и на тај начин повећава легитимитет изабраном парламенту. Такво законодавство треба да, између осталог, обавезују политичке странке и групе да прогласе изворе свог финансирања;

Такође је значајно осигурати спровођење закона и прописа о процедурама јавних набавки.

Парламенти треба да максимално искористе уставне и друге законске механизме за обезбеђивање надзора владе и тиме промовишу транспарентност и одговорност у влади кроз активности ресорних одбора.

Од изузетног значаја је и обезбеђење независног и несметаног рада агенција и установа које као независна тела контролишу рад Владе и свих државних органа и структура, као и могућност да се њихови извештаји и анализе прате и процењују у влади али и парламенту.

Институт транспарентности и строги механизми за контролу свих нивоа власти, као и јавних службеника, како би се осигурало да само најкомпетентнији и морално исправни буду изабрани на јавну функцију.Морају се упоставити одговарајући механизми за санкционисање јавних функционера који су проглашени кривим за недела у обављању својих дужности. Потребно је успоставити високе стандарде за спречавање сукоба интереса за запослене у јавном сектору и делотворне мере против незаконитог богаћења, укључујући и одговарајуће санкције за оне који користе своју јавну позицију у корист приватног интереса.

Сваки парламент и посланици представљају народ и имају дужност да грађани имају значајније учешће у управљању јавним пословима. Зато треба подстицати јавности да осуди корупцију и с тим у вези и парламент треба да пружи правну и другу заштиту од принуде за сва лица која учествују активно у борби против корупције;

Даме и господо, поштовани пријатељи,

Овај сазив Народне скупштине и Влада Републике Србије, посебно први потредседник Владе Александар Вучић, али и велики број савеснихдржавних службеника у протеклом периоду боре се против корупције, усвојивши принцип нулте толеранције. Та борба је дала значајне резултате. Када је у питању Народна скупштина, чинимо све и урадићемо још више да искоренимо корупцију, посебне оне њене видове који су и довели земљу у тешку економску ситуацију. Кроз законодавну активност, кроз рад одбора и контролну улогу скупштине али и транспарентност нашег рада боримо се не само да достигнемо законодавне стандарде Европе на путу у Европску унију, већ желимо да од Србије начинимо земљу просперитета, земљу безбедних инвестиција и једнаких шанси за све који желе да раде.

Хвала Вам!