Централна тема састанка, на коме су учествовали представници парламената из девет држава чланица ПС ЈИЕ, било је унапређење енергетске ефикасности у региону југоисточне Европе, успостављање регионалног енергетског тржишта и либерализација трговине електричном енергијом, изградња поузданих интерконектора између земаља у региону са циљем унапређења сигурности снабдевања електричном енергијом, као и оптимизација равнотеже између обновљивих и необновљивих извора енергије.

У свом уводном обраћању министарка енергетике Републике Бугарске Темензука Петкова је представила приоритете енергетске политике своје државе, од којих су многи заједнички свим земљама у региону, као што су сигурност снабдевања енергијом и обезбеђивање привредног развоја, либерализација енергетских тржишта уз обезбеђење конкурентних цена и заштите потрошача у складу са релевантним законодавством ЕУ, заштита животне средине ограничавањем утицаја климатских промена, коришћење обновљивих извора енергије, уз диверзификацију извора енергије како би се избегао монопол у снабдевању енергијом и доминантан положај једног добављача. У наставку састанка, учесницима су се обратили и чланови Одбора за индустрију, истраживање и енергију и Одбора за енергетику Народне скупштине Бугарске, као и представници Министарства спољних послова Републике Бугарске, који су ближе информисали о најзначајнијим инфраструктурним пројектима у области енергетике.

Члан сталне делегације Срђан Кружевић је у свом говору истакао да је Република Србија успешно привела крају процес аналитичке оцене усклађености националног законодавства са правним тековинама за Поглавље 15 – Енергетика. Као чланови Енергетске заједнице посвећени смо остваривању циљева Стратегије „Европа 2020“ и доношењу стратегија и акционих планова неопходних за њихово спровођење. Свака држава има индивидуални циљ колико мора повећати учешће енергије из обновљивих извора у укупној потрошњи енергије, а обавеза Републике Србије је да повећа учешће енергије произведене из обновљивих извора са 21,2% у 2011. години на 27% до 2020. године. Уједно смо прва и једина држава чланица Енергетске заједнице која је доставила Национални акциони план како намерава да достигне 27% произведене енергије из обновљивих извора до 2020. године. Усвајањем Стратегије развоја енергетике до 2015. године препознат је значај обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности као приоритета развоја енергетике у Републици Србији. Ефикасно коришћење енергије у секторима производње и потрошње енергије су кључни елементи енергетске политике и одрживог развоја и имају изузетан значај и за све државе региона и државе чланице ЕУ. С. Кружевић је истакао значај сигурности енергетског снабдевања и наставка улагања у сектор енергетике, уз неопходност наставка регионалних интеграција и изградње интерконективних далековода у Југозападној и Централној Европи, како би се смањила увозна зависност у земљама Југоисточне Европе. Србија има важан положај у смислу енергетског чворишта када је у питању пренос електричне енергије, а у перспективи ће то бити по питању гасног прстена који се гради у Србији.

На крају састанка, усвојени су Извештај Генералног одбора и Резолуција којом се позивају све државе учеснице да наставе да заједнички раде и појачају напоре на унапређењу енергетске ефикасности, изградње регионалне енергетске инфраструктуре и реализације главних пројеката диверзификације као предуслова енергетске ефикасности и енергетске сигурности.

На састанку су учествовали представници парламената Албаније, Бугарске, Црне Горе, Молдавије, Македоније, Словеније, Румуније, Турске и Србије, док су представници Парламента из Приштине учествовали у статусу специјалног госта.