Јавно слушање је отворио председник Народне скупштине др Владимир Орлић, истичући да поменути предлози закона представљају финалну фазу реформе у области правосуђа која је започета променом Устава 2022. године.

„Предлози закона су већ у процедури. Имамо све услове да о њима расправљамо и њиховим усвајањем потврдимо успех. На тај начин привели смо крају велики и важан посао - подизање демократских стандарда у Републици Србији на највиши ниво икада, што препознају и поздрављају и Европа и свет“, поручио је председник НС РС.

Оценио је да је целокупан процес реформе правосуђа текао транспарентно и узимао у обзир све сугестије и коментаре које би га додатно унапредиле. Значај поменуте реформе, како је додао, огледа се у спречавању да се понове катастрофални потези по државу какве смо имали некада, у јачању поверења грађана у своју државу и њене институције, али је важна и због свих постојећих и будућих инвестиција у нашу земљу. „Наставићемо да радимо, да водимо државну политику која има пун легитимитет и снажну подршку народа, не само исказану на референдуму, већ и оличену у рекордним резултатима председничких избора, као и резултатима парламентарних избора. То је политика једне боље, снажније и успешније Србије“, закључио је др Орлић.

Министарка правде Маја Поповић се захвалила радним групама које су радиле на изради овог сета предлога правосудних закона, наводећи да је цео поступак био транспарентан и инклузиван. То је оценила и Венецијанска комисија, која је дала и позитивне коментаре на тектове предлога закона, указала је Поповић. Министарка правде је навела да је јачање капацитета независности судства и самосаталности јавних тужилаца у најбољем интересу грађана Србије, како бисмо сви живели у правно сигурној земљи. Сигурно правно окружење обезбеђује долазак страних инвеститора у земљу, што омогућва даљи напредак и повећања БДП, истакла је Маја Поповић у свом обраћању.

Јавном слушању су присуствовали, поред чланова Одбора за уставна питања

и законодавство и народних посланика, и професори правних факултета универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици, судије Врховног касационог суда, Управног суда, Привредног апелационог суда, Прекршајног апелационог суда и апелационих судова, јавни тужиоци из Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за организовани криминал, Тужилаштва за ратне злочине и апелационих јавних тужилаштава, чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаца, чланови радних група за израду правосудних закона, представници струковних удружења и невладиних организација, као и представници дипломатског кора и међународних организација.

Након дискусије, председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић је, закључујући јавно слушање, навела да ће доношење ових закона биће круна рада на нашем правном систему и подизање степена владавине права у нашој земљи на још виши ниво.