Копредседавајућа Конференцији Мариника Тепић, председница Одбора за европске интеграције, изразила је задовољство што је Народна скупштина домаћин овако значајној Конференцији, подсећајући да Народна скупштина и Одбор за европске интеграције имају добру сарадњу са Европским парламентом. Она је навела да је, кроз различите програме за демократску подршку парламентима Западног Балкана и Турске, организован велики број семинара и конференција од значаја за процес европских интеграција, на којима су парламентарци размењивали искуства и изразила очекивање да ће и ова Конференција томе допринети.

Потпредседник Народне скупштине Верољуб Арсић истакао је, отварајући Конференцију, да је основни спољнополитички приоритет и главни стратешки циљ Републике Србије чланство у Европској унији.

„Отварање поглавља 23 и 24 представља велико признање нашој Влади, земљи и напретку у спровођењу реформи. Подршка политици проширења ЕУ на регион Западног Балкана потврђена је иницирањем Берлинског процеса, којим је отворена нова перспектива за овај регион. Коришћење ИПА фондова видимо као подршку спровођењу неопходних политичких, економских, правних и институционалних реформи које су услов за приступање ЕУ. Зато је важно да унапређујемо државну администрацију на свим нивоима, како би степен искоришћености ових фондова био што већи и како бисмо што спремнији дочекали чланство у ЕУ, када ће нам на располагању бити много већа средства структурних фондова. Надам се да ће примери добре праксе, као и размена мишљења, које ћете имати да данашњој Конференцији, допринети унапређењу капацитета наших парламената за ефикаснији надзор над коришћењем ИПА фондова, као и бољем разумевању механизама коришћења фондова на корист свих грађана региона“, поручио је потпредседник Арсић.

Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт оценио је да је добро организовање оваквих регионалних догађаја у сарадњи са Европским парламентом, посебно на теме коришћења претприступних фондова.

„Сви ми који смо одговорни за спровођење, израду, евалуацију, као и расподелу ИПА фондова не смемо да заборавимо да располажемо новцем пореских обвезника ЕУ, покушавајући да реформишемо друштва, њихове институције и економије, како би били спремни за приступање ЕУ. Добро је да се оваква конференција организује у Србији, која је један од највећих прималаца фондова ЕУ на Балкану, имајући у виду да Делегација ЕУ у Србији спроводи преко 600 пројеката“, навео је Давенпорт.

Он је представио конкретне примере коришћења фондова у Србији до сада, подвукавши да је и у Србији, али и у земљама региона, проблем постојање великог броја стратегија које често нису компатибилне, као и утврђивање приоритета. Он је поручио учесницима скупа да ће ЕУ акценат у наредном периоду ставити на реформе у области владавине права, подизање нивоа конкурентности, развоју локалне заједнице, запошљавање младих, као и унапређење интеграције осетљивих друштвених група.

Заменица директора Канцеларије за европске интеграције Ана Илић, која је уједно и координатор за фондове ЕУ, представила је учесницима Конференције конкретне податке о реализованим пројектима у Србији и искоришћеним средствима из ИПА фондова.

Учесници Конференције разменили су мишљења и искуства у области усклађивања ИПА II са стратегијом проширења; парламентарне контроле екстерних инструмената, посебно ИПА; ефикасности коришћења фондова ЕУ и интеракције са парламентом и цивилним друштвом; инструмената Уније за спровођење спољних активности: улога Европског парламента и стратегији ИПА II и примена – стратешки дијалог између Европског парламента и Европске комисије; регионалне и прекограничне сарадње по питању ИПА и структурних фондова и увођења буџетске подршке под ИПА II: наглашавање улоге парламента у националном буџетском циклусу и праћење резултата реформи.


По завршетку рада, копредседавајућа Конференцији Мариника Тепић, председница Одбора за европске интеграције, изнела је предлоге закључака који ће бити достављени свим учесницима: ИПА фондови су приоритет ЕУ, а средства за буџетски период 2014.-2020.година су увећана; треба радити на повећању административних капацитета на свим нивоима за абсорпцију средстава; у региону Западног Балкана потребно је реализовати пројекте из области инфраструктуре и енергетике; потребно је подржати регионалне иницијативе и регионалне пројекте.

Закључујући Конференцију, Тепић је истакла да се може рећи да је постигнут консензус по питању интензивирања интерпарламентарне сарадње, како на билатералном нову, тако и шире, како би парламентарци послали јасну поруку будућим корисницима фондова. Она је поновила позив свим ученицима да постигну сарадњу, по узору на одборе за европске интеграције парламената Србије и Босне и Херцеговине, који су већ договорили интерпарламентарни састанак.