На дводневној конференцији, која је организована са циљем интензивирања регионалне сарадње и пружања што ефикаснијег одговора у случајевима елементарних незгода и других несрећа учествују парламентарци и представници надлежних институција Републике Србије, земаља из региона, Краљевине Холандије, као и представници регионалних канцеларија ОЕБС и Амбасаде Краљевине Шведске у Србији.

У уводном обраћању председавајућа конференцијом и председница Одбора за одбрану и унутрашње послове Марија Обрадовић истакла је да ванредне ситуације представљају нов и реалан регионални безбедносни изазов и да одржавање конференције на ову тему треба да представља додатни импулс регионалној сарадњи. Обрадовић је подсетила присутне да је Република Србија 2014. године, заједно са целим регионом, била погођена катастрофалним поплавама, те да је за све од суштинског значаја даље улагање у систем одбране од ванредних ситуација. Додала је да је поред ефикасног одговора на ванредне ситуације неопходно успостављање јасне проактивне и превентивне политике у овој области, како на националном тако и регионалном нивоу.

Обрадовић је нагласила да народни посланици, кроз вршење контролне функције над радом извршне власти, треба да инсистирају да инвестиције у управљању ванредним ситуацијама буде међу најважнијим државним приоритетима, посебно приликом доношења државног буџета, јер како је објаснила: „Само на тај начин ће добро позната максима, да динар уложен у превентиву спасава седам динара који би се потрошили на санацију штете, добити своју потврду у пракси“.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији амбасадор Андреа Орицио истакао је значај одржавања регионалне парламентарне конференције као кључне за даљи развој сектора безбедности у региону. Истакао је да партнерство између цивилног сектора и институција доводи до стабилности и да ће ОЕБС наставити да пружа своју подршку реформском процесу безбедносног сектора у Србији. Амбасадор је додао и да национални парламенти треба да буду максимално укључени у област управљања ванредним ситуацијама, те да је циљ конференције, да се кроз размену искустава, изграде капацитети, успостави јача спремност у реакцији и успешност у спречавању природних непогода, како би се на ефикасан начин одговорило овим безбедносним изазовима.

Саветник за развојну помоћ у амбасади Краљевине Шведске у Србији Ола Андерсон нагласио је да је очување безбедности грађана један од камена темељаца политике Европске уније и да је за процес приступања ЕУ од изузетне важности успостављање цивилне контроле сектора безбедности. Додао је да је Шведска један од највећих финансијских донатора у Србији и да кроз помоћ у кључним реформским областима, посебно у области успостављања фунционалног безбедносног система, подржава пут Србије у Европску унију. Закључио је да упркос томе што је остварен напредак у области управљања венредним ситуацијама, кроз сарадњу на свим нивоима, треба заједнички наставити са унапређењем ове области, те да ће ова конференција значајно томе допринети.

Помоћник министра и начелник Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова Предраг Марић истакао је да је један од примарних циљева надлежних државних институција унапређење међународне и регионалне сарадње у области управљања ванредним ситуацијама. Говорећи о регионалној сарадњи, Марић је истакао да је Србија до сада потписала билатералне споразуме у овој области са државама из најближег региона, док су у припреми споразуми са Бугарском, Грчком, Македонијом и Румунијом, као и то да Сектор учествује и у иницијативама регионалних и међународних организација попут УН, ЕУ, НАТО у оквиру програма Партнерства за мир и ОЕБС. Додао је и да је Србија препознала потребу за даљим развојем превентивних активности у овој области и нагласио да је израђен Нацрт закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама којим ће се јасно дефинисати превентивне мере, али и ефикасно реаговати у случајевима ванредних ситуација и отклањати последице. Уједно, како је рекао, дефинисан је и модел пружања и примања међународне хуманитарне помоћи. Марић је закључио да је од великог значаја интензивирање сарадње, како са парламентом тако и са цивилним сектором, у циљу постизања што ефективнијих одговора на ванредне ситуације.