Првог дана заседања парламентарци су учествовали у расправи на тему: Чешко председавање Европским саветом, будућност Европе и стратешка аутономија ЕУ.

Елвира Ковач се захвалила Парламенту Чешке на успешној организацији и спровођењу шестомесечног председавања. Како је рекла, полазећи од актуелне ситуације у којој се нашао европски континет, Чешка је на најисправнији начин, а у складу са актуелним међународним околностима дефинисала енергетску безбедност, јачање одбрамбених капацитета Европе и безбедност сајбер простора, стратешку отпорност европске економије и отпорност демократских институција као приоритете свог председавања. Она је додала да је и политика проширења једнако важна и да не би требало да буде запостављена и обесмишљена и да би требало да буде вреднована на основу индивидуалног напретка сваке земље кандидата за чланство у ЕУ.

По речима Елвире Ковач Република Србија и Народна скупштина настављају да вредно и доследно раде на остварењу реформи како бисмо постали равноправна чланица Европске уније и том приликом истакла да се у Републици Србији веома пажљиво прате унутрашња дешавања у ЕУ и додала да нас брину исти проблеми са којима се земље чланице суочавају на економском и спољно-политичком плану.

У оквиру панела посвећеном будућности Европе, поптпредседница Народне скупштине Елвира Ковач је рекла да је у тренутку када наша заједничка будућност делује неизвесније, више него икад, тема Будућност Европе је актуелна и веома значајна. Ковач је у наставку изнела да се од ЕУ очекује јачање сопствене политичке структуре и реформисање процеса проширења на такав начин да грађани у земљама кандидатима буду у могућности да искористе предности чланства у ЕУ чак и пре формалног приступања.

По речима Елвире Ковач ЕУ је изгубила драгоцено време и велико поверење на Западном Балкану у последње две деценије. Она је подсетила учеснике да су у Србији приступни преговори у току од 2014. и како је рекла веома је тешко одржати ентузијазам грађана толико дуго. Наравно, проширење је двосмерна улица, али се не може очекивати да земље Западног Балкана испуне критеријуме за приступање без да ЕУ понуди кредибилну перспективу проширења и стварне подстицаје који могу пружити стварна решења за структурне проблеме или отворена билатерална питања.

На крају свог излагања Елвира Ковач је истакла да је неопходан јасан политички став и да ЕУ мора да направи избор да ли ће и даље бити само економска унија или ће се трансформисати у правог геополитичког актера у међународној арени.

Другог дана заседања учесници су расправљали на тему актуелне ситуације у Украјини, њеној реконструкцији и миграцијама и европској перспективи Западног Балкана и земаља источног партнерства.

Натан Албхари је имао излагање у оквиру првог панела посвећеног актуелној ситуацији у Украјини. Како је рекао у Скупштини Србије су сада присутни и други гласови који се не слажу са званичним ставом Владе Републике Србије по питању усаглашавања спољне политике са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. У наставку је додао да је за жаљење што осам месеци након агресије Русије на Украјину Влада Србије још увек седи на две столице. Како је рекао Србија мора да се усагласи са свим захтевима садржаним у оквиру европског акија, а посебно са оним који се тичу слободе медија, владавине права, а посебно да се усклади са спољном и безбедносном политиком ЕУ. Како је рекао Натан Албахари очекује се да ће се у Скупштини Србије покренути питања усклађивања спољне политике коју води Влада Републике Србије са спољном политиком ЕУ и да ће се залагати за промену званичне спољнополитичке позиције.

Други панел је био на тему ЕУ перспектива Западног Балкана и држава Источног партнерства. Елвира Ковач је подсетила да је у мају 2021. године Савет ЕУ почео са применом нове методологије на приступне преговоре са Црном Гором и Србијом.

„Сматрамо да је одлука о отварању Кластера 4 добра. Политика подстрека и охрабрења, као и консолидација ставова унутар ЕУ по питању пријема нових држава мора бити постигнута како би државе још више убрзале своје реформе на путу ка ЕУ. Охрабрени смо резултатима Самита у оквиру Берлинског процеса одржаног 3. новембра. Такође позитивно сагледавамо и идеју Европске политичке заједнице за коју сматрамо да ни у ком случају не би требало да представља замену за процес даљег приширења. Међутим, јавност Западног Балкана некад са збуњеношћу посматра политичке сигнале, начелно позитвне, који се шаљу из Брисела, у оквиру којих се, рекла бих, не вреднује и валоризује на прави начи досадашљи труд и учинак учесница са Западног Балкана. Сматрамо да Србија и остале учеснице са Западног Балкана, као поуздани партнери у дијалогу са ЕУ, могу значајно да допринесу будућој конструкцији Европе, јер је будућност Европе и њихова сопствена будућност“, закључила је Елвира Ковач.

Натан Албахари је рекао да смо свесни нашег домаћег задатка и сматра да би влада требало да користи извештај о напретку као мапу пута за напредовање у процесу придруживања Србије Европској унији. „Истовремено, ЕУ такође мора да se држи договора. Када државе кандидати испуне услове и изврше велике промене, као што је промена имена Северне Македоније, онда се процес мора убрзати, а не зауставити. Када се у Бриселу потписују споразуми, они се морају спроводити, а не игнорисати 10 година“, рекао је Натан Албахари.