Наводећи важност овог питања, Вујадиновић је указао да је битно утврдити шта је до сада урађено и које су даље могућности, како би се зауставио процес одузимања српске имовине у Федерацији БиХ, истичући значај координације активности институција Републике Србије, Републике Српске и удружења грађана која се баве овим темама.

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон указао је да је Управа у претходних годину дана интензивно радила на информисању Срба из БиХ, који живе у региону и дијаспори, који полажу права на непокретности у Федерацији БиХ. Захваљујући кампањи, која се водила преко амбасада и конзулата, путем медија и друштвених мрежа, допрели смо до 2.5 милиона људи, навео је Арно и истакао да је за само два месеца дуплиран број грађана који су се обратили канцеларијама за стручну правну помоћ лицима из федерцаије БиХ.

О резултатима активности усмерених на очување имовинских права Срба у Федерацији БиХ говорили су и представници релевантних институција Републике Србије и Републике Српске: Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у регипону АП Војоводине, Комесеријата за избеглице и миграције, Републике Србије, Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске, Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Републике Српске, Одбора за заштиту права Срба у федерацији БиХ, локалних самоуправа Републике Српске, као и представници више удружења грађана која се баве овим темама.

Учесници састанка су се сложили да је спроведена кампања информисања Срба који имају права на непопкретности у Федерацији БиХ дала значајне позитивне резултате, али да предстоји још увек значајан посао да се уради, имајући у виду да 400.000 лица српске националности полаже права на непокретности, да су уписани у катастарске и земљишнокњижне евиденције.

Посебно су истакли важност промовисања и упућивања грађана на Канцеларије за стручну правну помоћ лицима из Федерације БиХ, којих има шест у Босни и Херцеговини -- у Бања Луци, Источном Сарајеву, Бијељини, Мркоњић Граду, Невесињу и Зворнику, и две у Србији – у Београду и Новом Саду. Те канцеларије су основни институционални механизми за подршку грађанима у процесу остваривања својих имовинских права, сложили су се учесници састанка и сагласили да је битно додатно подизање капацитета канцеларија, кроз веће буџете за рад и запошљавање додатних стручних лица за правну подршку.

Ове канцеларије својим радом штите 8408 километара квадратних територије садашње Федерације, истакнуто је на састанку. Хармонизација земљишнокњижних и катастарских података у Федерацији БиХ врши се на начин да се позив грађанима објављује у Службеном листу и дневним новинама, без писменог позива носиоцима права на непокретности, те већина није упозната да се над њиховим поседом спроводи било какав поступак и за то сазнају када већ буде касно, заједнички су оценили учесници састанка, и указали да је из тог разлога веома битно да се грађани благовремено обрате канцеларијама за стручну правну помоћ.

Заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Милимир Вујадиновић је, закључујући састанак, указао да институције Републике Србије и даље стоје на располагању појединцима и удружењима грађана, као и институцијама Републике Српске и Федерације БиХ, у циљу решавања ових проблема, те да је оно што раде на овом нивоу власти, уствари саставни део свеукупне политике помоћи нашем народу у региону, а која је у последњих неколико година доживела озбиљан напредак, пре свега на иницијативу председника Србије. Вујадиновић је поручио да Република Србија настоји да свој политички и привредни напредак пренесе и у регион и дијаспору у којој живе Срби.