На резултат председничких избора, као и на све изборе у једној земљи, пре свега, утиче политичка стабилност, па онда јасна подела власти и, наравно, појединачни кандидати и способност странака или коалиција које стоје иза њих да испуне обећања. Ако грађани верују да је један кандидат способан да обезбеди испуњење својих обећања, они ће за њега гласати и то ће највише утицати. Све остало је бизарност - каже за Данас Предраг Марковић, вршилац дужности председника Србије и председник Скупштине Србије, на питање да ли предаја Милорада Луковића Легије може, евентуално, да утиче на резултат предстојећих избора.

Данас: Да ли као в.д. председника Србије и председник Скупштине Србије добијате дневно извештаје БИА или МУП и, сходно томе, да ли сте протеклих дана били обавештени да се Легија налази у земљи и да ли сте били упознати са његовом предајом?

Марковић: Човек на функцији председника Србије је човек који добија највећи број обавештења. Други део те функције је да о томе не обавештава јавност.

Очекујете ли да његова предаја може да промени даљи ток суђења за убиство премијера Ђинђића?

- Понављам да као в.д. председника Србије добијам највећи број обавештења и према њима поступам. Председник Србије је углавном задужен за рад спољне безбедности државе. Познато је да се залажем да свако ради свој посао и да се успоставе институције. Сматрам да извршна власт треба да ради посао извршне власти, судска судске. Предаја Милорада Луковића ће сасвим сигурно утицати и убрзати суђење. Свака појава новог сведока, а нарочито првооптуженог нужно би морала да битно утиче на ток суђења.

Видимо да се сада поново, нарочито преко медија, релативизују злочини почињени протеклих година. Како Ви, као човек који се протеклих десетак година управо борио против тих ствари, сада као в.д. председника Србије и председник Скупштине, гледате на то и како покушавате да утичете на то?

- Ја настојим да се томе супротсавим својим понашањем, и често разумем новинаре и њихове редакције, који су присиљени да иду на тржиште, и настојим да их упознам са чињеницама. Мислим да ово што се дешавало протеклих недеља врло јасно указује да, на жалост, људи често превиде чињенице. Велико задовољство ми је да је у тим догађајима, претходне две недеље, део извршне власти, па и судске, излазио у јавност са чињеницама и то је нешто што свима нама годи. Ја се не либим да повремено замолим новинаре да воде рачуна шта је државни а шта дневно-политички интерес и могу да кажем да су ми ваше колеге излазиле у сусрет.

Својевремено сте изјавили да сте након консултација са појединим правним стручњацима оценили Видовдан као реалан датум за доношење устава. Да ли још увек верујете да је то реални оквир за доношење, а ако не, где је главни проблем?

- Када сам обавестио јавност о могућим датумима за расписивање председничких избора, истовремено сам подсетио и на своју личну жељу да се до краја јуна донесе и устав. Та жеља почива на сазнању да стручна и политичка расправа о уставу траје интензивно већ три године и да су аргументи исцрпљени. Да постоје комплетни предлози устава, предлози са алтернативним решењима и упоредна анализа свих предлога, тако да је већ тада било јасно да недостаје само гола политичка воља. У међувремену, Скупштина Србије је донела одлуку да се приступи промени целог устава и да се његова промена изврши на уставом прописани начин. Сада ћемо проверити колико су странке у стању да поштују сопствене одлуке које су изгласале. У сваком случају, неопходно је током маја привести крају предлог промене и сам нацрт устава. У противном показаћемо се као несолидно друштво које није способно да се мења чак и када се сви важни ћиниоци изјасне за промене.

Између осталог члан сте и Крунског савета. Постоји ли опција у свим тим предлозима устава, да Србија поново буде краљевина и колико је она реална?

- Откада је Г17 ПЛУС постала странка, не учествујем у раду Крунског савета. Одлучено је да док се бавим политиком уживам статус који је уживао Борислав Пекић у Савету док је био активан у Демократској странци. Иначе постоји комплетан предлог устава Краљевине Србије који је написао професор Павле Николић, али је сигурно да питање републике и монархије неће бити сада покретано.

Колики проблем доношењу устава представља маркетинг политичких странака, нарочито пошто се ближе избори?

- Надам се да ће све странке прихватити да је и по њих штетно да злоупотребљавају питање устава у страначке сврхе. Основно питање устава је да он буде неспоран да би био дуготрајан. Али, о томе одлучују саме странке.

Поједини правни стручњаци (професор Правног факултета Зоран Томић) истичу да је логично да након доношења устава следе нови општи избори.

- Постоје три корака у доношењу устава на уставан начин. Први је двотрећинска одлука Скупштине да се приступи изради устава. Други је усвајање предлога и нацрта у Скупштини, такође двотрећинском већином. Трећи је референдум и изјашњавање `за` више од половине уписаних бирача. Због тога је то много више од страначког питања. По усвајању на референдуму Скупштина Србије усваја акт о спровођењу у коме се дефинише, ако то већ у прелазним и завршним одредбама није учињено, када и који делови устава ступају на снагу. Наиме, могуће је да на основу уставних решења мора прво да следи измена читавог сета изборних закона који би онда дефинисали и рокове за одржавање избора које дефинишу. И усвајањем Уставне повеље није одмах све почело него је предвиђено у ком року треба да се формирају судови, као и до кад треба ускладити устав.

Изразили сте уверење да ће после ових избора председник бити дуготрајан. Шта ако се одлучи уставом да га бира Скупштина?

- Јасно сам рекао да ће председник бити изабран и да ће то бити у законском року. Да ли ће бити неспоран то је питање демократске одлуке бирача. Што више грађана изађе на изборе то ће председник бити неспорнији. Кључне речи су закон и демократија. А да ли ће бити, како Ви кажете, `дуготрајан` то ће зависити и од уставног решења. У сваком случају, и председник биран у Скупштини не би могао да буде биран као Влада простом већином већ највероватније двотрећинском. А то је, као што видимо, некад теже од непосредних избора без цензуса. Уосталом, садашњи председник Скупштине је изабран скоро двотрећинском већином али не знам да ли би се исто догодило да је то био избор за председника државе.

Приликом боравка у Краљеву истакли сте да је референдум за потврду устава неопходно везати за неке изборе, или председничке или на јесен локалне и покрајинске.

- Да би референдум успео неопходно је да на њега позивају све странке, државне институције, невладине организације. Странке по правилу морају за то да имају и свој интерес а то су најпре избори. Први на којима је то могуће су председнички, мада за њих нису заинтересоване подједнако све странке. Следећа шанса је јесенас када ће бити одржани локални и покрајински избори, дакле они који ће иначе анимирати све политичке странке. И парламентарне и ванпарламентарне, и регионалне и маргиналне.

Председник Уставног суда Србије Слободан Вучетић истакао је да референдум не ваља везивати за изборе јер постоји опасност од страначке поделе гласова што би се одразило и на резултат изгласавања устава.

- Господин Вучетић је у праву када говори о случају да се странке споре око устава Идеја јесте да се странке не споре око устава и да га изгласају. Његово упозорење се односи на ситуацију да се устав усвоји двотрећинском већином у Скупштини али да се догоди да једна странка иде у кампању против устава. А то, ако иоле поштују своју државу и своје бираче, неће радити ни једна странка.

Милош Милорадовић

-----------------------------------------------------------------------------------

Шта јача институцију председника државе

Истичете да су Вам јако важне институције. Постоји ли опасност да институција председника државе буде поново доведена у питање евентуалним избором кандидата радикала Томислава Николића и евентуалном изолацијом?

- Не знам одакле вам право да потцењујете грађане Србије. Председник за ког се одлучи већина грађана ће сигурно ојачати ту институцију. Она би била ослабљена ако се на њој нађе личност за коју гласа само милион или нешто више бирача. Све остало је питање демократске зрелости бирача. Једино је јасно да ова институција јача ако победник освоји преко милион и по гласова.