Председник Скупштине Србије и вршилац дужности председника Републике Предраг Марковић подсетио је у интервјуу Тањугу да са своје функције не може јавно да подржи ниједног кандидата на председничким изборима. `Моја обавеза била је да се постарам да избори буду расписани у законском року, што сам и урадио, као и да потом избори буду регуларни`, нагласио је он. `Искрено се надам да ће изаћи велики број грађана на ове изборе и не сумњам да ће они умети да изаберу демократског председника`, рекао је Марковић.

`Кључна реч, када су у питању председнички избори, с једне стране је закон а с друге демократија`, указао је он и додао да је омогућен избор председника, јер нема цензуса, али и да је за демократичност потребно да што већи број грађана изађе и гласа за једног од кандидата.

Председник за кога буде гласао велики број грађана имаће додатни ауторитет и црпеће га управо из тих гласова, рекао је Марковић. Он је оценио да је то предуслов за политичку стабилност, без обзира на релативно скромна уставна овлашћења шефа државе, јер ће му омогућити да пуним капацитетом представља политику земље и да је заступа у спољним односима.

На унутрашњем плану председник може једино јавном речју да утиче на владу, што може само ако има велики ауторитет по основу броја гласова, истакао је Марковић.

Он је подсетио да председник само једном може да врати закон за који постоји образложење да није уставан, а Скупштина - ако је конкретан закон супротан Уставу и у случају да председник има већину у парламенту - може да га послуша. У супротном, поново би за неколико дана изгласала исти закон. `На тај начин само бисмо имали политичку нестабилност и свађе`, упозорио је Марковић.

Говорећи о омогућавању дијаспори да бира, он је проценио да ће према досадашњем одзиву гласати `до пар хиљада бирача` и да је очигледна тенденција да то решење `заживи` тек на наредним парламентарним изборима. `Нисам сигуран да постоји довољно техничких могућности и неопходно је пребивалиште у Србији, односно да сте већ на бирачком списку`, рекао је Марковић и додао да још не постоји последица те одлуке. `Коначно, то је више важно са становишта спремности матице да се отвори према људима који сада живе у иностранству, него што доноси ма коју политичку последицу, јер ово је Србија, што ће рећи да и у дијаспори постоји иста врста подела и политичких разлика као што постоји и у земљи`.

Поводом најављене председничке кандидатуре кнегиње Јелисавете Карађорђевић, он је подсетио да су по закону сви кандидати равноправни и да закон не предвиђа да ли ће се кандидовати неко из једне или друге породице. `У сваком случају, онај ко претендендује на престо се сигурно никад неће кандидовати`, приметио је Марковић.

Поводом саопштења штаба кандидата владајуће коалиције, којим се позивају бивши премијер Зоран Живковић и председник ДС Борис Тадић да `кажу Србији` ко је убио премијера Зорана Ђинђића, он се ограничио на опаску да је `сасвим јасно да је свим озбиљним људима у овој земљи стало до тога да надлежни органи раде свој посао`. `Мислим да неке теме јесу за кампању, неке нису. Дакле, оно што је за суд треба да иде на суд, а оно што је политичка борба треба да иде у политички ринг`, поручио је Марковић.

Председник Скупштине Србије и вршилац дужности председника рекао је да је план о децентрализацији Косова и Метохије добро примљен у међународној заједници и да постоји велико разумевање за начин који је одабрала влада Србије и Србија и Црна Гора. Он је оценио да у Србији `није довољно јасно шта се тачно догодило између 17. и 19. марта` и подсетио да је домаћа јавност констатовала ужасну чињеницу да су нападнуте српске светиње и становништво у енклавама, али недовољно јасно да је нападнута и међународна заједница. `Отуда је сада већ званична оцена свих субјеката међународне заједнице да је реч о етнички мотивисаном насиљу које је било организовано`, рекао је он, додајући да се не може реаговати призивањем признања пораза неке политике већ `полаганим променама`.

`Та политика двоумила се између редоследа стандарда и статуса. Сада је међународна заједница дефинисала ту политику као 'и стандарди и статус' и у оквиру тога било је неопходно да држава Србија има план. Сада такав план постоји, он је резултат консензуса у скупштини, али то истовремено значи да је и резултат консензуса политичке елите у Србији`, рекао је Марковић, истичући да је за за решење проблема, слично као у 19. веку, неопходна и сагласност политичких елита у земљи и великих сила. `Овај план, између осталог, подразумева не само поштовање резолуције 1.244, већ и дораду те резолуције. То је спор процес. Иза њега мора да стане Савет безбедности УН и ми ћемо у току следећих неколико месеци видети да ли имамо разлога да будемо оптимисти или песимисти, да ли ће бити могућа његова примена`.

На питање о могућности наставка дијалога Београда и Приштине, Марковић је одговорио да не верује у одржавање било које врсте озбиљног дијалога пре новембра. Према његовим речима, дијалог подразумева политичку стабилност, која је у Србији `сада много изгледнија него пре два месеца`, јер тада није постојала влада, скупштина, председник, а на нивоу државне заједнице, Савет министара је чекао да се Скупштина СЦГ после републичких избора `реконституише`.

`Када се заврше председнички избори, који ће овог пута сигурно успети, када се заврше локални и покрајински избори у септембру, видећемо да ли постоји предуслов политичке стабилности, који се односи и на простор Косова и Метохије, где се избори одржавају 23. октобра`, рекао је Марковић. `Свеједно да ли ће то бити дијалог или оно за шта се ја залажем - један покушај суочавања с проблемима у који би се укључило више земаља из региона, јер свака врста политичког превирања у ма којој земљи на Балкану, одмах се тектонски преноси на суседне земље`.

Подсећајући да је први интервју дао за `косовски радио, други за новосадски 'Дневник' а трећи за национални лист 'Политику'`, Марковић је рекао да се на исти начин понаша и када су у питању путовања. Прво је ишао у Грачаницу, `јер је тамо угрожена мањина, то су Срби`, следећа је Будимпешта, `јер тамо није угрожена мањина, то су такође Срби, али хоћу да разговарам о мађарској мањини у Србији` и потом ће ићи у Републику Српску.

`Чињеница је да је питање свих питања политичка стабилност у Србији, али и да је она уско повезана са стабилношћу у региону и морамо да признамо и да смо 'део проблема', али можемо да будемо и 'део решења'. Зато хајде да видимо какве проблеме наши суседи имају и како је то могуће решити`. Понашање је слично и у оквиру државне заједнице, где протеклих месеци ниједна од држава чланица не покушава да наметне политичко решење другом делу, што доприноси бољем функционисању при решавању проблема, рекао је он. `Неке од кључних институција заједнице формиране су тек прошлог месеца, али ништа не спречава владе и скупштине чланица да законе и поступке усклађују са захтевима и праксом Европске уније и скрате на тај начин пут за чланство када се за то стекну услови, свеједно заједно или појединачно`.

Он је навео да Скупштина Србије то ради и изразио наду да ће ускоро и званично бити донета одлука да сви акти пре расправе прођу кроз скупштински Одбор за ервропске интеграције. `Као и код питања Устава, залажем се за приступ да нико није одговорнији за уређење наше државе од нас самих, што је, уосталом, и порука Европске комисије`, нагласио је Марковић.

Предраг Марковић сагласио се са оценом да доношење Устава касни неколико година, али је оценио да је за доношење тог акта могућно обезбедити двотрећинску већину у парламенту. Он је рекао да је исцрпена и стручна и политичка расправа у коју су биле укључене и странке и невладине организације и Венецијанска комисија и да је на почетку мандата упознао све чланове Одбора за уставна питања са стручном упоредном анализом свих постојећих предлога.

После тога, Скупштина је донела скоро једногласно одлуку да се приступи промени Устава и да она буде обављена на уставан начин и у најкраћем року. `Преостало је само да проверимо да ли су све странке способне да испоштују одлуку за коју су гласале`, рекао је Марковић и додао да се чека резултат политичке воље, јер је за промену Устава неопходна двотрећинска већина. Таква већина већ је могућа, оценио је он, али је указао да цео државни апарат, све политичке странке и делови цивилног сектора морају да учине напор да више од половине бирача изађе на референдум и гласа `за`. Према његовим речима, то значи да је референдум могуће расписати само у оквиру неког изборног циклуса, у противном `показаћемо се и пред собом и пред светом као несолидно друштво`.

Марковић се заложио за јачање аутономије Војводине и оценио да није усамљен и `да се већина странака у актуелном сазиву Скупштине залаже за ефикасну и јачу аутономију`.

Говорећи о раду Скупштине од његовог доласка на место председника, он је рекао да се парламент изменио тиме што су одржани избори на чији ток није имао примедбе нико из поличких елита - од начина расписивања, одржавања, медијске промоције странака. Тако је добијен сазив који први пут `није проистекао из оспораваног дела предизборне кампање`.

Марковић је подсетио да су постојали случајеви у којима су посланици давали сигнал о томе да разликују политичку борбу за своју странку од потребе да се успоставе институције које су од користи свима, па и парламенту, као што је био избор председника Скупштине. Према његовим речима, за председника су гласале све странке сем једне, дакле двотрећинска већина, за декларацију која се тицала израде плана за Косово и Метохију гласали су скоро сви присутни.

И за одлуку о промени Устава и да рад буде поверен Одбору за уставна питања обезбеђена је двотрећинска већина, без гласа против, што се поновило и приликом усвајања плана за Косово. О одговорности посланика говори и то што је приоритетни задатак - буџет, усвојен за девет сати и седам минута, `што је податак за Гинисову књигу рекорда`.

`С друге стране, свака врста политичких потреса или кампање утиче на рад парламента и ево ми смо последњих недељу дана имали прилику да видимо свађе у парламенту које излазе из оквира пристојности`.

Марковић је најавио да ће у години у којој Скупштина Србије прославља 200 година постојања, од 31. маја њено здање бити отворено за грађане и да ће се ученици, студенти и грађани упознавати с њеним функционисањем.

Он је изразио наду да ће у једном од наредних сазива већину закона предлагати одбори, министарства изражавати потребе и давати чињенице и податке за законске акте, а да већи део закона неће стизати из владе као што је случај већ годинама.

Наредни приоритети Скупштине су Устав и израде `системских закона` који се раде или у припремној фази пролазе Скупштину, Владу или посланичке групе, а `када се тај део заврши претпостављам да ће Скупшитна ући у један досадан ток - што сви прижељкујемо`, рекао је Марковић.

Говорећи о очекивањима и надама грађана од 5. октобра 2000. године, он је рекао да `смо тренутно врло збуњено друштво, пре свега због тога што није исправљена неправда и највећи број људи жели да се исправи неправда, али морамо да идемо редом и формирамо институције које ће бити неспорне и које ће ту правду моћи да исправљају`. `Бојим се да ће нам за то требати много времена`, нагласио је Марковић, додајући да се залаже за доношење закона о денационализацији најкасније у септембру ове године. `Тамо где је порекло имовине неспорно, ми још нисмо задовољили ту елементарну правду и ја сам пошао у сусрет томе препоруком са места председника Републике свим општинама да се у оквиру постојећих законских аката људима, тамо где год је неспорно постепено врате локали, делови земље и станови`.

`Нисам сигуран да ће бити могуће донети Закон о пореклу имовине на начин како је он био идеолошки формулисан у јавности претходних година, али то порекло мора да буде видљиво`, рекао је он. Прорекло имовине мора да буде видљиво `кроз примену закона који регулишу регистровање предузећа, начин опорезивања и приватизацију - и да на тај начин контролишете да ли се у друштву нешто ради по закону`, прецизирао је Марковић.