Уторак, 19. јул 2016.

Друга седница Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним – најнеразвијенијим подручјима Републике Србије

На седници Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним – најнеразвијенијим подручјима Републике Србије, на седници одржаној 19. јула, размотрена је актуелна ситуација око жетвених радова, као и проблем локалних самоуправа у вези са применом закона којим се уређује враћање утрина и пашњака селима на коришћење.


Информације о роду пшенице за Топлички округ изнео је члан Пододбора Марко Миленковић, који је нагласио да је овогодишњи принос за 15-20% већи него претходне године, али да цена откупа пшенице, која износи 14-15 динара по килограму, и даље представља разлог за незадовољство пољопривредника.

„Пољопривредни произвођачи били би задовољни са ценом од 18 динара“, нагласио је Миленковић.

Председник Пододбора Милија Милетић изразио је уверење да ће се наћи решење које ће бити прихватљиво и за Владу и за пољопривредне произвођаче и указао на значај формирања оперативних штабова за жетву, а који би имали своје месне штабове. Такође, указао је на значај уређења прилазних путева обрадивим површинама и на мали број комбајна који су укључени у жетву.

„Наш задатак је да ставимо акценат на најнеразвијенија подручја и ми ћемо то и урадити. Зато је веома важно оформити оперативне штабове за жетву, и посебно радити на адекватној примени противпожарне заштите“, рекао је Милетић.

О значају модернизације механизације говорио је и члан Пододбора Далибор Радичевић који је у прилог томе изнео податак да су у општини Ражањ трактори у просеку старији од 10 година, што утиче на квалитет жетве.

Седници су присуствовали и представници Министарства пољопривреде и заштите животне средине који су изнели податак да је овогодишњи род пшенице највећи у последњих седам година, а, у односу на 2015. годину, виши за 20%.

„Од 2,88 милиона тона пшенице 1,5 милиона тона је слободна количина за извоз, што је својеврстан рекорд“, рекао је шеф Одсека за биљну производњу при Министарству пољопривреде и заштите животне средине, Милан Ћупрић.

Он је истакао да Република Србија већи део пшенице, односно 55% извози у земље ЦЕФТ-а региона, односно у Босну и Херцеговину, Црну Гору, Македонију и Албанију, а остатак у земље Европске уније, од којих највише у Румунију. Он је нагласио да постоји довољно расположивих складишних капацитета и да је сва пшеница ускладиштена. Говорећи о откупној цени пшенице, Ћупрић је истакао да цену диктира светско тржиште.

Током разматрања проблема локалних самоуправа у вези са применом закона којим се уређује враћање утрина и пашњака селима на коришћење, председник Пододбора најавио је покретање иницијативе за измену и допуну тог закона, од којих ће једна бити да се термин село, замени термином месна заједница. Такође, најавио је измену члана 9. који забрањује да се пашњаци и утрине користе само за пашу, испашу и рибњаке, и да се омогући промена намене земљишта.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31