Среда, 16. децембар 2020.
На седници одржаној 16. децембра 2020. године, Одбор за Косово и Метохију је размотрио актуелну безбедносну ситуацију на КиМ са аспекта могућег угрожавања безбедности српског народа, а на основу информација које су доставили: Канцеларија за Косово и Метохију, Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и Безбедносно-информативна агенција.
Одбор је констатовао да положај српског народа на КиМ карактерише физичка, институционална, општа правна, имовинско-правна, економска и здравствена небезбедност. Грађанима српске националности није омогућено да остваре пуну заштиту личне и имовинске сигурности, као и потпуну слободу кретања и настањивања. Заштита људских права и слобода кретања је недовољна, о чему сведочи минимални број Срба и других расељених лица који су се вратили на подручје АП КиМ, а повратници су стално суочени са претњама и нападима од стране албанског становништва. Током 2020. године на подручју АП КиМ евидентирана су 63 случаја етнички мотивисаних напада на српско становништво.
Један од начина на који се врши притисак на српско становништво је инсистирање ПИС у Приштини на процесуирању српског и неалбанског становништва због наводно извршених ратних злочина, а без конкретних доказа за поменута кривична дела.
Неадекватна заштита основних људских права припадника српског народа од стране међународних безбедносних снага, косовске полиције и осталих косовских институција, доприноси етничком насиљу и застрашивању Срба.
ПИС на КиМ не намеравају да зауставе нападе на безбедност и имовину Срба због чега се очекује наставак угрожавања безбедности нашег народа на КиМ. Посебну забринутост изазивају провокације којима Приштина покушава да изазове реакцију српске стране на КиМ која би резултирала инцидентима, што би Приштина искористила за успостављање „суверенитета“ на целој територији КиМ, односно за преузимање енергетских ресурса на северу.
Процес трансформације Косовских безбедносних снага у „оружане“ снаге, представља претњу за безбедност Р. Србије и српског народа на Ким, пре свега због повећања бројног стања и планиране набавке наоружања већег калибра, развоја обавештајне компоненте и сајбер капацитета. Све агресивније и значајно појачано деловање, тзв. обавештајне агенције Косова према северу Косова, првенствено стварања агентурне мреже међу Србима на северу Косова додатно угрожава безбедност српског народа.
Изражена политичка криза на КиМ може да утиче на одлагање дијалога Београда и Приштине и формирање Заједнице српских општина.
Хапшења оптужених бивших припадника ОВК, који су оптужени за злочине против човечности и ратне злочине изазвала су пораст незадовољства дела косовских Албанаца, што може угрозити безбедност Срба. Посебно забрињава што се у албанској дијаспори скупља новац ради финансирања албанских екстремистичких група са територије КиМ и из Албаније са циљем организације протеста на КиМ и на југу централне Србије због поступања Специјализованих судских већа. Такви протести могу бити искоришћени за нападе на српски народ. Деловање радикалног крила вехабијског покрета једна је од најзаступљенијих претњи на Косову и Метохији. Посебну опасност због могућих терористичких акција представљају повратници са џихад ратишта из Ирака и Сирије.
Одбор је закључио да је безбедносна ситуација на Косову и Метохији сложена, у дужем периоду нестабилна и константно напета, чему доприноси угрожавање личне и имовинске сигурности српског народа, висок ниво корупције и организованог криминала, верски екстремизам, политичке тензије и ширење вируса корона. Безбедносна ситуација остаће осетљива и непредвидива. Главни безбедносни ризик представљају евентуалне једностране акције ПИС у Приштини на северу Косова и Метохије или у осталим српским срединама, уперене против српског народа.
