Председник Одбора мр Иван Костић истакао је у разговору да је однос српског и румунског народа прави пример добросуседских односа у Европи.

„Оба народа треба да буду поносни на заједничку историју у којој многи примери говоре о добрим односима, а изнад свега на чињеницу да никада међусобно нису ратовали“, поручио је Костић.

Костић се захвалио румунским колегама на непризнавању једнострано проглашене независности Косова, као и на уздржаном ставу њихове земље приликом гласања за пријем Косова у УНЕСКО. Такође, Костић је похвалио однос румунске државе према српској заједници, поштовањем свих међународних норми по питању остваривања права националних мањина.

„Сматрамо да је Србија достигла висок ниво поштовања мањинских права, за шта имамо признање званичника ЕУ. Идентитет и традиција румунског народа се веома цене и поштују у Србији. Румунска заједница у Србији остварује сва права на образовање и информисање на матерњем језику и очување културног идентитета“, навео је Костић.

Константин Кодреану (Constantin Codreanu), председник Одбора за заједнице Румуна који живе у иностранству Представничког дома Парламента Румуније сложио се са српским колегама да су односи две земље на високом нивоу и истакао да је Румунија истински партнер Србије на њеном европском путу. Он је затражио подршку српских парламентараца за деблокаду рада мешовите комисије за националне мањине Румуније и Србије, односно за именовање копредседника комисије са српске стране.

Чланови Одбора за дијаспору и Србе у региону понудили су своју подршку румунским колегама да као посредници учествују у решавању ових питања, а констатовано је и да сва друга нерешена питања између две земље треба решавати на билатералном нивоу.

На састанку је било речи и о односу између српске и румунске цркве, једнаком остваривању права румунске националне мањине на целој територији Србије, Уставом загарантованом праву грађана Србије да се слободно изјашњавају о националној припадности, праву на информисање на матерњем језику и друго.

Члан Одбора Александар Чотрић посебно је похвалио чињеницу да је румунско законодавство омогућило представницима националних мањина да имају своје посланике у парламенту, па тако и српска заједница има свог посланика у Парламенту Румуније. Он се овом приликом захвалио румунској држави која издваја годишње око 800.000 евра за подршку активностима и програмима очувања националног идентитета Срба у Румунији.

Састанку су испред Одбора за дијаспору присуствовали и чланови Блажо Кнежевић и Прим. др Владо Бабић.