Европска недеља парламентаризма окупила је парламентарце из Европске уније, државе кандидата и посматраче, као и посланике Европског парламента, како би расправљали о економским, буџетским и друштвеним питањима.

Током догађаја, учесницима су се обратили Роберта Метсола, председница Европског парламента, Шимон Холовња, председник Сејма Републике Пољске, Малгожата Кидава - Блоњска, председница Сената Републике Пољске и Марио Драги, некадашњи председник Владе Италије и Европске централне банке.

Првог дана, одржан je састанaк Одбора за економске и монетарне послове. У обраћању на тему „Будућност Банкарске уније и Уније тржишта капитала“ др Александра Томић је истакла да се Европа налази пред изазовима глобалне геополитичке ситуације, економске неизвесности, убрзане дигитализације и промена у структури глобалних финансијских тржишта, те да то представља потребу за даљим јачањем Банкарске уније и Уније тржишта капитала. Додала је да су те две области кључне за економску стабилност и раст Европске уније, али и за даљу интеграцију земаља које су на путу ка чланству. Истакла је да је Банкарска унија пројекат који је започео са циљем да се европски банкарски сектор учини отпорнијим на кризне ситуације, као одговор на финансијску кризу која је погодила Европу пре више деценија, али да њене предности постају све очигледније. Навела је да је у будућности, међутим, потребно унапредити ову унију како бисмо одговорили на нове изазове. Нагласила је да су Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности већ израдили планове за све сличне сценарије који могу да се догоде у будућности. Говоривши о Унији тржишта капитала, навела је да за земље попут наше, које теже да постану чланица ЕУ, Унија тржишта капитала нуди прилику за убрзање економских реформи, стварање повољног пословног окружења и повећање поверења међународних инвеститора.

Томић је нагласила, да је Србија постигла резултате, водећи се овим принципима, те је у прошлој години била друга најбрже растућа економија у Европи. Подсетила је и да је током прошле године Европска комисија одобрила Реформску агенду Србије, за четири области са 98 мера, са пројектованим буџетом од 1.6 милијарди евра за регион до 2027. године. Закључила је да будућност Банкарске уније и Уније тржишта капитала у Европи зависи од нашег заједничког напора да створимо стабилне, транспарентне и конкурентне економске оквире који ће омогућити раст и развој. Изразила је наду да ће Србија у будућности моћи да допринесе овом процесу као пуноправни члан Европске уније.

У свом обраћању на тему „Стварање екосистема за европске инвестиције“ Мирослав Петрашиновић је истакао да је Европа наш партнер и наш циљ. Истакао је да, како бисмо створили прави екосистем за европске инвестиције, морамо да будемо свесни неколико кључних фактора. Навео је стабилност и предвидљивост законодавног оквира, и додао да инвеститори траже сигурно окружење у којем могу да планирају и доносе дугорочне одлуке. Навео је развој инфраструктуре, те истакао да европске инвестиције често прате добре инфраструктурне пројекте и да путна, железничка, енергетска и дигитална инфраструктура морају бити приоритет. Додао је и развој образовања и иновација, те нагласио да су инвестиције у образовни систем и развој нових технологија кључне компоненте за привлачење европских инвестиција и да квалитетна радна снага, спремна да се носи са изазовима дигитализације и индустрије, постаје један од најважнијих фактора који привлачи стране инвеститоре. Истакао је и да морамо урадити све да наша политика развоја буде у складу са европским зеленим плановима. Додао је и то да стварање повољног пословног амбијента, у коме пословни сектор осећа да је сигуран и да се правила игре не мењају из месеца у месец, доноси инвестиције. Поручио је да верује да је Србија на правом путу као и да наша посвећеност европским интеграцијама не сме да стане ни под којим условима.

Другог дана, одржана је Пленарна седница Европске недеље парламентаризма. У свом обраћању на тему „Унапређење конкурентности Европске уније кроз јединствено тржиште, иновационе политике, боље израде законодавства и квалитетних послова“ Мирослав Петрашиновић је истакао да Европска унија, као један од највећих заједничких простора на свету, мора да остане конкурентна у глобалном окружењу које се брзо мења. Навео је да Србија, предвођена председником Александром Вучићем, већ годинама доказује да је поуздан партнер Европске уније у овом процесу и да је снажним реформама, привлачењем инвестиција, развојем иновација и улагањем у инфраструктуру показала да може бити део снажније и конкурентније Европе. Нагласио је да је јединствено тржиште темељ интеграције Европе и да управо у томе лежи њена снага.

Петрашиновић је истакао да је Србија доказала да може бити економски покретач региона, те навео регионалну иницијативу Отворени Балкан као пример како се економске баријере могу уклонити и како слободно тржиште може донети директну корист грађанима и привреди. Навео је да Србија, као држава кандидат за чланство, снажно подржава све иницијативе и заједничке европске пројекте, као и да ће Србија наставити са реформама и стварањем јаке економије, да ће наставити да подржава иновације и нове технологије, јер је то пут којим Србија иде у будућност, у будућност модерне, успешне и развијене Европе.

У свом обраћању на тему „Први национални планови под ревидираним Оквиром за економско управљање – извучене поуке“ др Александра Томић је навела да су економске кризе, пандемије и климатске промене показале да је неопходно да европске земље сарађују ближе и координишу своје економске политике како би се адекватно одговорило на ове изазове. Објаснила је да овај Ревидирани оквир помаже да се креира нова зелена, дигитална, инклузивна и отпорна Европа. Навела је да је Оквир за економско управљање важан корак у правцу већег уједињења економских политика у Европи и да он омогућава већу флексибилност у управљању економијама, али такође захтева и одговорност свих држава чланица, како би се осигурао стабилан и одржив развој. Додала је да Србија, као кандидат за чланство у Европској унији, активно ради на дигиталној и еколошкој транзицији како би допринела јачању европског економског простора. Нагласила је и да први пут, у буџету за 2025. годину, Србија има тачно дефинисан „зелени буџет“ са 64 пројекта у вредности од једне милијарде евра. Нагласила је да Србија види чланство у Европској унији као кључан корак ка побољшању живота грађана, и да је циљ наставак економских реформи кроз допринос јачој, конкурентнијој и одрживијој економској економији. Закључила је да ће Србија у будућности, са европским вредностима као основом, радити на томе да обезбеди стабилан раст и бољи живот за све наше грађане.