У уводној речи учесницима су се обратиле Дита Чаранзова, потпредседница Европског парламента, Елијан Тилију, председница Представничког дома белгијског парламента, као и Шарл Мишел, председник Европског савета и Валдис Домбровскис, потпредседник Европске комисије. У наставку дана одржани су састанци Одбора за економске и монетарне послове, Одбора за запошљавање и социјална питања и Одбора за буџет.

У обраћању пред Одбором за буџет на тему „Буџет и перспектива проширења – опције за реформу финансијских, буџетских и регулаторних ресурса ЕУ“ Елвира Ковач је изразила задовољство што учествује у дискусији с обизом да је тема од изузетне важности, како за Србију, тако и за цео регион Западног Балкана, те се захвалила за сву финансијску помоћ коју је у протеклих 20 година Европска унија пружила Србији како у виду бесповратне помоћи тако и у виду повољних зајмова. Истакла је да је Република Србија до сада имала велику искоришћеност алоцираних средстава из фондова Европске уније и да је спремна да настави са овом праксом. Навела је да имамо добре пројекте који нам помажу да се наметнемо како бисмо добили средства и грантове од Европске уније. Говорила је o томе да је Европска комисија усвојила нови План раста за Западни Балкан с циљем доношења неких од користи чланства региону прe приступања, јачања економског раста и убрзавања преко потребног социоекономског приближавања. Објаснила је да ће спровођење овог плана омогућити партнерима са Западног Балкана да интензивирају реформе и улагања, како би убрзали процес проширења и раста своје економије. Истакла је да је Србија апсолутно спремна за пројекте Плана раста за Западни Балкан Европске комисије. Објаснила је да се очекује да ова помоћ у Србију стигне на два начина, прво, као директна буџетска подршка за области реформи и друго, као додатна средства за финансирање инфраструктурних пројеката који су већ у зрелој фази припреме. Објаснила је да је, ипак сувише рано ићи са конкретним пројектима, и да је то ствар преговора које ћемо ми из региона имати са Европском унијом. За крај је још једном захвалила Европској унији на свој подршци коју пружа Србији и региону Западног Балкана, те нагласила да План раста не треба да буде замена за преговарачки процес.

У свом обраћању пред Одбором за буџет на тему „Буџет и перспектива проширења – опције за реформу финансијских, буџетских и регулаторних ресурса ЕУ“ Дубравка Филиповски је подсетила да је улазак Србије у ЕУ један од главних спољнополитичких приоритета, али и навела да подршка и поверење граћана константно опадају јер политика проширења годинама није високо на агенди Европске уније. Навела је да јој је драго то што се говори о новом Плану раста за Западни Балкан који је представила Европска комисија, као и то да је Србија свесна да исплата средстава зависи од спровођења договорених реформи. Међутим, навела је да је посебан проблем за Србију што се у јужној српској покрајини Косову и Метохији српско становништво суочава са укидањем динара као средством плаћања и блокадом робе из централне Србије. Истакла је да је у сложеним геополитичким околностима за Србију од изузетне важности очување мира и стабилности у региону Западног Балкана, те да је у том смислу важно константно економско повезивање као и функционално тржиште које се базира на правилима конкуренције и компетентности. Навела је да је Отворени Балкан пример добре праксе јер омогућава слободан проток робе и капитала на Западном Балкану.

Другог дана догађаја одржана је пленарна седница на којој су учесници разговарали на теме „Стратешке инвестиције и реформе у циљу повећања потенцијала раста ЕУ“ и „Јединствено тржиште услуга ЕУ, укључујући усклађивање и избегавање пореза“.

У свом обраћању Дубравка Филиповски је истакла да на десету годишњицу отварања преговора Србије за чланство у Европској унији, нема реалних показатеља да ће Србија у скоријој будућности бити примљена у ЕУ, а да се то види и по буџету које чланице усвајају. Истакла је да је динамика реформи у Србији константна, али да кроз извештаје Европске комисије превладава углавном критички тон. Објаснила је да је Србија спремна за отварање нових кластера, али да за то не постоји политичка воља међу земљама чланицама ЕУ. Дубравка Филиповски је посебно истакла да се на Косову и Метохији спроводи етничко чишћење српског становништва од стране режима у Приштини, као и да Заједница српских општина није формирана ни 11 година након потписивања бриселског споразума. Објаснила је да је упркос свему за Србију европска безбедност и очување мира и стабилности у региону Западног Балкана од приоритетне важности и да је у том смислу важно економско повезивање региона Западног Балкана и функционално тржиште које се базира на правилима конкуренције и компетентности. Истакла је да је желела да обраћање буде са више оптимизма, али да је нажалост ово реалност Србије али и Западног Балкана.