Радионицу су организовали Група за борбу против трговине људима Парламента Румуније и Фондација за борбу против трговине људима (Human Trafficking Foundation) из Велике Британије.

Циљ радионице је био свеобухватнија и делотворнија борба против трговине људима успостављањем сарадње између посланика из Мађарске, Молдавије, Украјине, Бугарске, Италије и Србије. На радионици се посебно анализирала могућност формирања посебног парламентарног тела које би се бавило питањима трговине људима.

У свом излагању Мехо Омеровић је упознао присутне са активностима Републике Србије које се континуирано предузимају у циљу борбе против трговине људима и изнео основне податке о законодавном и институционалном оквиру у коме се врши превенција и санкционисање овог кривичног дела. Том приликом је посебно указао на специјализацију и обуку јавних тужилаца и полиције, као и њихову континуирану сарадњу са другим државним органима и невладиним организацијама.

Весна Ракоњац је, напомињући да жртве трговине људима могу бити сви, жене, мушкарци и деца, указала да се у Србији структура жртава трговине људима мења са сексуалне експлоатације на радну експлоатацију. С обзиром на то да се потенцијалне жртве углавном регрутују у срединама где живе, сматра да је неопходно ојачати институције на локалном нивоу. У најрањивије категорије жртава свакако спадају деца. Из тог разлога неопходно је да се породице у ризику оснаже и да се унапреде сви капацитети за превенцију отмице, продаје и трговине децом. Председница Одбора је указала и на проблем трговине људима са аспекта мигрантске кризе, где се малолетним лицима без родитељске пратње поклања посебна пажња. Припадници ове ризичне групе у три центра у Србији добијају сву неопходну стручну помоћ, од обезбеђења преводилаца до правне и психо-социјалне помоћи, а рађено је и на спајању породица.

Миланка Јевтовић Вукојичић је указала на то да је трговина људима у кривичном законодавству Србије санкционисана као кривично дело против човечности и да спада међу најпрофитабилнија кривична дела. Из тог разлога су неопходни мултидисциплинарни приступ овом проблему и добра регионална и међународна сарадња. Навела је да је у кривично законодавство Србије 2013. године уведен институт заштићеног сведока, што је веома значајно са аспекта заштите жртава трговине људима. Рекла је да у Србији постоји Центар за заштиту жртава трговине људима, који располаже и простором за њихов прихват, а обезбеђен је из одузете имовине прибављене кривичним делом. Нагласила је да је, у циљу заштите и унапређења положаја жртава трговине људима, у Републичком јавном тужилаштву образована служба за информисање оштећених лица и сведока, а, као резултат добре сарадње са цивилним сектором, потписан је и протокол о сарадњи Републичког тужилаштва са НВО против трговине људима.