Одбор за смањење сиромаштва разматрао је на седници 2. октобра Извештај о стању сиромаштва у Србији. Седници је председавала Снежана Стојановић-Плавшић, председница Одбора.

Извештај је образложила представница Тима потпредседника Владе за имплементацију Стратегије против сиромаштва у Србији Ивана Ћирковић. Она је нагласила да је у првој половини 2009. године забележен пораст сиромаштва и да је, према подацима Републичког завода за статистику, 9, 2 одсто људи у Србији сиромашно. Подаци показују да су најугроженија деца до 14 година, старији од 65 година, незапослени, избеглице и интерно расељена лица.

Ивана Ћирковић је подсетила да је 2003. године, када је ова стратегија усвојена, број сиромашних у Србији износио 14 одсто становништва, али да је тај број у 2007. години преполовљен и смањен на 6,6 одсто, као резултат раста друштвеног производа и зарада и повећаних дознака из иностранства.

У 2008. години забележен је пораст сиромаштва на 7,9 одсто, а у првој половини ове године на 9,2 одсто. До пораста броја сиромашних дошло је услед економске кризе, раста цена хране и енергената и незапослености.

Имплементацији Стратегије против сиромаштва, као средњорочног развојног оквира за смањење кључних облика сиромаштва, требало је да допринесе 170 закона из различитих области, од којих је до сада усвојено 145 закона.

У наставку седнице, члановима Одбора представљена је активност невладине организације под називом Банка хране, која у Србији постоји од 2006. године. По речима Мирославе Анђелић из ове организације, Банка хране у Београду прикупља прехрамбене производе од донатора и дистрибуира их преко Црвеног крста, установа социјалне заштите и народних кухиња крајњим корисницима. Укупно 230 банки хране у 17 европских држава помаже преко четири милиона људи.

У досадашњих 50 акција прикупљено је 57 тона намирница, које је користило 8110 социјално угрожених лица. Циљ организације је да се формира стална мрежа донатора, како би се корисницима омогућила континуирана помоћ, као и да се овај програм прошири на што већи број места у Србији. Представници Банке хране изнели су више предлога за побољшање услова за прикупљање хране за ове намене и за олакшице за донаторе.

Чланови Одбора су подражи ову иницијативу и предложили да се сачини анализа законских прописа у земљама у којима је ова пракса заживела, како би се у наше законодавство унела позитивна решења проистекла из те добре праксе.