На седници Одбора за равноправност полова, која је одржана 10. новембра у форми округлог стола, представљени су примери добре праксе у увођењу принципа родне равноправности у јавне политике, планове и буџете. Седници, која је одржана у сарадњи са Саветом за родну равноправност Владе Србије и уз подршку УНИФЕМ-а, председавала је Гордана Пауновић-Милосављевић, председница Одбора.

Председница Пауновић-Милосављевић је упознала учеснике састанка са надлежностима и радом Одбора и истакла да се теми родно осетљивог буџетирања посвећује посебна пажња. Иако су појам и пракса родног буџетирања новијег датума, они већ представљају стандарде у демократски развијенијим земљама, а нама предстоји да ове стандарде усвојимо, пре свега кроз стицање потребних знања и вештина. Циљ округлог стола јесте разматрање питања везаних за унапређење положаја жена у Србији.

Председница Одбора је указала да су у претходном периoду успостављени правни и институционални оквири за остваривање равноправности, али да су за унапређење стања у овој области потребна финансијска средства за реализацију мера, програма и акција које ће допринети остваривању принципа једнаких могућности за жене и мушкарце. Посебно је важно да се оснажи економски положај жена и повећа њихово учешће на тржишту рада и тиме допринесе сузбијању дискриминације у осталим oбластима живота.

Директорка Канцеларије УНИФЕМ-а у Србији Асја Вербанова упознала је чланове Одбора и госте са суштином теме округлог стола, са међународним стандардима и искуствима УНИФЕМ-а у увођењу принципа родне равноправности. Притом је нагласила да је родно сензитивно буџетирање средство за остваривање политике једнаких могућности за жене и мушкарце. И да би се његовим укључивањем у планирање националног буџета могао побољшати положај жена у свим сферама јавног и приватног живота, пре свега у запошљавању, образовању, здравственој нези и другим аспектима битним за њихов живот и рад.

Председница Савета за родну равноправност Владе Србије и државна секретарка у Министарству рада и социјалне политике Снежана Лакићевић-Стојачић указала је на потребу веће одговорности државе за родну равноправност и већег учешћа жена у политикама планирања и буџетирања на свим нивоима.

Испред Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова Анита Беретић је изнела примере добре праксе у увођењу принципа родне равноправности у јавне политике, планове и буџете у АП Војводини. Директорка Гендер центра Републике Српске Споменка Крунић представила је искуства Републике Српске у спровођењу родно осетљивог буџетирања. Директорка Управе за родну равноправност при Министарству рада и социјалне политике др Наталија Мићуновић говорила је о искуствима у раду ове управе. Након тога су чланови Одбора и представници надлежних министарстава разговарали о приоритетима Србије у области родне равноправности.

Потпредседница Савета за родну равноправност проф. др Татјана Ђурић-Кузмановић је у завршној речи предложила неколико закључака, о којима ће се чланови Одбора изјанити на наредној седници.