Уторак, 2. јун 2009.

Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом

Председница Народне скупштине проф. др Славица Ђукић-Дејановић је, у складу са чланом 204. Пословника, одредила 2. јун 2009. године, са почетком у 12,00 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелним темама: “Упућивање и учешће професионалних припадника Војске Србије, особља цивилне заштите и запослених у органима управе Владе Републике Србије у мировне операције и другим активностима у иностранству”, коју је предложила Посланичка група Српске радикалне странке и “Утврђивање одговорности потпредседника Владе Божидара Ђелића и министра спољних послова Вука Јеремића као најодговорнијих државних функционера за заустављање европских интеграција и процеса укидања виза'', ''Разлози блокаде процеса европских интеграција и оцена планираних потеза државних органа '' и ''Предузимање конкретних и брзих мера државне политике за деблокаду процеса европских интеграција и укидања виза за грађане Републике Србије”, које је предложила Посланичка група Либерално демократске партије.



Председница Народне скупштине проф. др Славица Ђукић-Дејановић је, у складу са чланом 204. Пословника, одредила 2. јун 2009. године, са почетком у 12,00 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелним темама: “Упућивање и учешће професионалних припадника Војске Србије, особља цивилне заштите и запослених у органима управе Владе Републике Србије у мировне операције и другим активностима у иностранству”, коју је предложила Посланичка група Српске радикалне странке и “Утврђивање одговорности потпредседника Владе Божидара Ђелића и министра спољних послова Вука Јеремића као најодговорнијих државних функционера за заустављање европских интеграција и процеса укидања виза'', ''Разлози блокаде процеса европских интеграција и оцена планираних потеза државних органа '' и ''Предузимање конкретних и брзих мера државне политике за деблокаду процеса европских интеграција и укидања виза за грађане Републике Србије”, које је предложила Посланичка група Либерално демократске партије.

На постављена питања народних посланика одговарали су: Божидар Ђелић, потпредседник Владе и Драган Шутановац, министар одбране.

Посланичка питања поставили су народни посланици: Борис Алексић, Чедомир Јовановић, Владан Батић, Мирослав Маркићевић, Ненад Поповић, Томислав Николић, Јелена Триван, Дејан Мировић, Иван Андрић, Александра Јанковић, Драган Шормаз, Драгољуб Мићуновић, Наташа Јовановић, Донка Бановић, Иван Јовановић, Милорад Буха, Радослав Миловановић, Јадранко Вуковић, Павел Марчок, Зоран Красић, Срђан Миловојевић, Паја Момчилов, Александар Чотрић и Марина Томан.

Народни посланик Борис Алексић поставио је више питања министру одбране Шутановцу у везин са учешћем професионалних војника Војске Србије на вежбама НАТО пакта у Грузији. Ко је донео одлуку о слању професионалних српских војника у Грузију; због чега се то крило од очију јавности; да ли је Влада знала за став званичне Москве да Русија доживљава војне вежбе НАТО пакта као провокацију и директну претњу њеном суверенитету, као и због чега је прекршена одлука Народне скупштине о војној неутралности Србије?

Одговарајући на посланичка питања, министар одбрана Драган Шутановац је навео да вежба у Грузији није била вежба НАТО савеза, већ Партнерства за мир, чији је Србија члан од новембра 2006. године, и да Министарство одбране ради у складу са одлуком Скупштине Србије о војној неутралности. Он је објаснио да се од учешћа на вежби у Грузији одустало након процене могућих позитивних и негативних ефеката на економском и ширем политичком плану.

Председник Посланичке групе Либерално демократске партије Чедомир Јовановић је затраживши одговорност, упутио питања присутним представницима Владе у вези са заустављањем европских интеграција и процеса визне политике. Такође је питао које ће бити мере превазилажења техничких проблема и политичких препрека у циљу деблокаде процеса европских интеграција и укидања виза.

Министар Шутановац је нагласио да систем одбране представља стуб односа сарадње са великим бројем земаља, као што су САД и Норвешка, а да у систему одбране Србије не постоји ниједна препрека за европске интеграције. Штавише, први пут у прошлогодишњем Извештају Европске комисије похваљен је систем одбране наше земље.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић, негирао је наводе народног посланика Јовановића, да су европске интеграције блокиране, подсетивши да је САД званично потврдила да Србија сарађује са Хашким трибуналом, али и да то није гаранција да ће Краљевина Холандија променити свој став о сарадњи Србије са Хашким трибуналом. Европска комисија је у свом Извештају визне либерализације Србију препознала као земљу која је остварила напредак и која је добила позитиван извештај, додао је Ђелић.

Народни посланик Владан Батић поставио је два питања. Прво, шта Влада чини како би убрзала процес доласка Србије на белу шенген листу и друго, када ће бити усвојен закон о реституцији или закон о денационализацији.

Потпредседник Ђелић је нагласио да је Влада максимално ангажована у процесу либерализације, а да је велики број европских званичника изјавило да очекују позитиван исход за Србију по питању белог шенгена. Ђелић је потврдио да Влада ради на томе да закон о денационализацији буде изгласан до краја године.

Народни посланик Батић искористио је своје право на додатна питања. Да ли је Влада упозната са Предлогом закона о денационализацији који је ДХС поднела Скупштини, као и шта ће и да ли ће Влада учинити ради промене става Холандије.

Потпредседник Ђелић је подсетио да је за припрему закона о реституцији и денационализацији формирана Радна група којом руководи Драгор Хибер, а Влада сарађује са свим политичким партијама у Скупштини како би се дошло до правог решења. Што се тиче холандског става, Ђелић је најавио посету српског парламента холандском, јер у том парламенту и Одбору за спољне послове се формира став који после тога прати министар спољних послова Холандије.

Народни посланик Мирослав Маркићевић поставио је питање, ко одговара и ко одлучује о учешћу Војске Србије у разним мисијама.

Министар одбране Шутановац је објаснио народним посланицима на који начин се доносе одлуке о учешћу у разним међународним пројектима везаним за учешће нашег војног особља у мисијама међународних организација.и институција, а народни посланик посланик је коментарисао добијени одговор и поставио допунска питања.

Народни посланик Ненад Поповић упутио је питање потпредседнику Владе, да ли ће до краја године доћи до повећања ПДВ што ће посебно оптеретити привреднике, а нарочито пољопривреднике и зашто ће исплата субвенција пољопривредницима бити тек у октобру.

По мишљењу Ђелића приликом евентуалног ребаланса реалније је повећање дефицита него повећање било ког пореза, о чему ће предлог дати министар финансија, након сагледавања укупне макро и микроекономске ситуације.

Народни посланик Поповић поставио је и два потпитања. Прво, зашто је последњим доношењем буџета и у последњем ребалансу буџета, оба пута смањен буџет пољопривреди за 25 одсто. И друго, зашто док касне субвенције пољопривреди, једине субвенције које се дају унапред су субвенције за Фијат.

Потпредсеник Владе Божидар Ђелић је поновио да је Србија одредила пољопривреду као стратешки правац, а да је прошла година била рекордна за извоз, 1,6 милијарди долара, као и да је наша пољопривреда реализовала 500 милиона долара суфицита у размени са иностранством. Ђелић је истакао да је Фијат озбиљна фирма и да је Италија велики савезник Србије.

Народни посланик Томислав Николић поставио је више питања, а затим и потпитања која су се односила на активности и стање у Војсци Србије; резолуцију Скупштине о војничкој неуталности, као и о извозу војне опреме .

Министар Шутановац је нагласио да је у току прошле године одбрамбена индустрија Србије извезла робе у вредности од преко 400 милиона долара, додавши да први пут у Војсци Србије није покренута ни једна афера већ две године, а да систем одбране функционише без проблема.

Народну посланицу Јелeну Триван интересовало је каква је судбина читавог региона и Србије у њој у склопу ширих економских тешкоћа и процеса у Европској унији и у коликој мери ће даље наше интегрaције, али и процес визне либерализације зависити од онога што се догађа у земљама западног Балкана, као и да ли је визна либерализација строго технички процес. Министру Шутановцу народна посланица поставила је питање, на који начин неоспорни кредибилитет војске и њена међународна сарадња утиче на бржи процес европских интеграција.

Потпредседник Ђелић је подсетио народне посланике да је ово изборна година у Европској унији, да је у току процес усвајања Лисабонског споразума, али све то не представља кочницу за наше напредовање ка европским интеграцијама и решавању техничких питања у вези са визном либерализацијом.

Министар Шутановац је истакао да наш систем одбране у иностранству има све више поштоваоца и да у свакој земљи у којој је министарство у посети, се указује велика част Војсци Србије и систему одбране. Министар је говорио и о активностима у оквиру Партнерства за мир, које нису само војне, већ и у области здравства, енергетике, науке и технике.

Народни посланик Дејан Мировић упутио је питање потпредседнику Владе, колико ће Србију коштати једнострана примена прелазног трговинског споразума.

Позивајући се на статистичке податке, потпредседник Ђелић је изјавио да од фебруара, када је почела примена ССП, па до краја априла, на месечном нивоу то је износило око пет милиона евра. Истовремено, у касу државе Србије ће се од пореских обвезника ЕУ слити најмање 100 милиона евра и за сада је Србија једина земља која је добила такву погодност из европског буџета. Ђелић је истакао да је то први пут од када постоји предприступна помоћ свим земљама које су у процесу придруживања ЕУ и да је једна таква погодност дата Србији. Такође је подсетио и на бесповратна средства ЕУ која су реализована од 2001. године.

Народни посланик Иван Андрић поставио је два питања. Прво питање везано је за визну либерализацију и друго активирање ССП, као и шта је Влада урадила на промени става Холандије.

Потпредседник Ђелић је подсетио да је динамика визне либерализације отежана због институционалних и економских проблема у којима се налази ЕУ и да очекује да ће на јесен доћи до позитивне одлуке за Србију. Када је реч о ставу Холандије, потпредседник је рекао да остварујемо интензивне билатералне контакте на свим нивоима и да одређени контакти иду и преко цивилног друштва. Ђелић је обавестио присутне, да ће главни тужилац Хашког суда Серж Брамерц 15. јуна присуствовати састанку министара у Луксембургу, где ће изложити извештај у коме недвосмислено стоји да Србија у потпуности сарађује са Хашким трибуналом.

Народна посланица Александра Јанковић поставила је питање потпредседнику Владе. Народну посланицу је интересовало, коме је Ђелић обећао бели шенген и визне олакшице – грађанима Србије или министрима у Влади Србије.

Народни посланик Драган Шормаз поставио је питање министру одбране, какве похвале добијамо од Русије, Кине и Индије за билатерално и војно техничку сарадњу и да ли сарађујемо са тим земљама.

Министар Шутановац је навео, да је прошле године први пут после више десетина година начелник Генералштаба кинеске ослободилачке армије био у Београду и присуствовао промоцији српских потпоручника, као и да Војска Србије добија донације из Кине. Шутановац је додао да ће са Индијом врло брзо бити потписан споразум о сарадњи из области одбране, док је аустријски министар недавно изјавио током посете наше делегације тој земљи, да је импресивно на који начин се води министарство одбране и врше реформе у систему одбране у Србији.

Подсетивши да је после државне посете Француској појавио термин – стратешко партнерство са једном земљом унутар ЕУ, као нека врста билатералног споразума, народни посланик Драгољуб Мићуновић је питао шта ће подразумевати то стратешко партнерство. Министру одбране, народни посланик Мићуновић је поставио питање, да ли Србија у разговорима са Турском узима у обзир стварање контролног безбедносног система за Балкан.

Потпредседник Владе истакао да је Србија добила понуду да до краја ове године изради нацрт споразума о стратешком партнерству са Француском, која за сада нема такво стратешко партнерство ни са једном другом земљом која није чланица ЕУ. Теме које ће бити предмет овог стратешког партнерства су груписане по областима: прва тема су култура, просвета, наука; друга тема је безбедност; трећа тема су европске интеграције и четврта тема су привреда и инвестиције. Министар Шутановац је изјавио да је Турска земља која поседује веома модерну и развијену војску и да је војно-војна сарадња интензивана са овом земљом. У току ове године, министар одбране Турске ће посетити Србију, а очекује се и посета председника Турске, додао је Шутановац. Министар је оценио да су односи са Турском важни за нашу земљу, имајући у виду да и Србија и Турска желе да приступе ЕУ.

Народна посланица Наташа Јовановић, поставила је три питања министру одбране. Она је питала да ли је министар Шутановац разговарао са потпредседником Америке, Бајденом, имајући у виду да је Србија војно неутрална земља? Друго питање је било, који су стварни разлози за опозив војника наше земље за учешће у Грузији, а треће , да ли министар у свим својим контактима заузима став да је Србија војно неутрална `земља.

Министар Шутановац је објаснио народним посланицима да наше јединице које се налазе у Конгу и Обали Слоноваче, су у мешовитом саставу са осталим земљама, од којих неке јесу, а неке нису чланице НАТО-а, неке од њих су признале Косово, а неке нису. Министар је нагласио да уколико Србија тражи будуће савезнике, онда треба убеђивати земље које су признале Косово да нам буду савезници, а оне које нису признале већ су савезници.

Народна посланица Наташа Јовановић поставила је и потпитања везана за фабрику оружја у Крагујевцу и производњу појединих модела наоружања, као што је пушка М12.

Министар одбране је објаснио присутнима да је баш у његовом мандату пушка М12 уведена у наоружање и да је он први министар одбране који је поручио већу количину тих пушака.

Народна посланица Донка Бановић питала је попредседника Владе, шта је Влада Републике Србије припремила као стратегију и план у случају да одлука или мишљење Међународног суда правде по питањи легалности признавања независности Косова буде неповољна по Србију.

Потпредседник Ђелић је изјавио да је Србија покренула иницијативу, коју је поздравила међународна заједница, а да је најбољи доказ за то што то више није иницијатива Србије, већ скупштине УН, која тражи принципијелни одговор на једно принципијелно питање. Порука коју шаље Србија није сачекајте, те Србија не лобира, него само показује где се налази сопствени интерес одређених земаља, а и целе међународне заједнице.

Народни посланик Иван Јовановић је питао министра Шутановца које то повластице Србија може да очекује од учешћа у операцијама мировних мисија УН. Пошто се у јуну очекује извештај Европске комисије о напретку Србије, народног посланика је интересовало да ли ће извештај бити позитиван и шта се очекује од тог извештаја.

Пошто се извештај већ појавио на сајтовима невладиних организација, потпредседник Ђелић је изјавио да је извештај за нашу земљу позитиван и објективан. Овакав извештај је комплимент и за Скупштину, јер је у извештају назначено да је и велика активност Народне скупштине Републике Србије омогућила да се у потпуности испуни законодавни део агенде око добијања белог шенгена за наше грађане. Потпредседник је додао, да је недвосмислено извештај Европске комисије позитиван за нашу земљу и да ће Србија испунити све услове да већ следеће године наши грађани путују без виза у Европу.

Народни посланик Милорад Буха поставио је три питања потпредседнику Владе. Прво питање је да ли је Влада или неки други државни орган у Републици Србији направио анализу позитивних и негативних ефеката једностране примене прелазног трговинског споразума. Друго питање је која је директна штета исказана новчано, као и да је она морала бити наведена у тој анализи. Треће питање је било везано за уговор који је Влада потписала са ММФ. Тим уговором је утврђена висина дефицита која се креће у нивоу од 3 одсто БДП, док је министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила да ће повећање дефицита ићи на 4 одсто, што је у супротности са уговором који је склопљен са ММФ. Истовремено, народног посланика је интересовало и питање повећања ПДВ.

Ђелић је нагласио да анализа постоји, а да је надлежна служба за то Управе царина која је у склопу Министарства финансија, а да Србија нема овакве трговинске односе са Европом, наши извозници би морали да плате 385 милиона евра.

Народног посланика Радослава Миловановића је интересовало докле се стигло у реформама у систему одбране, процесу професионализације војске и на ком је Србија нивоу у односу на највише стандарде у систему одбране земаља у окружењу, као и које погодности стичемо нашим приступањем Партнерству за мир.

Министар одбране је објаснио да су у току свеобухватне реформе у систему одбране. План је да се процес професионализације војске уради до краја 2010. године. Такође, Министарство одбране је добило званичну акредитацију за Војну академију и институте који функционишу у оквиру Војне академије, која је добила акредитацију као научна установа. Министар Шутановац је нагласио да је у протеклој години извршена велика реформа у области војног здравства.

Народни посланик Јадранко Вуковић поставио је питање министру одбране Шутановцу у вези са војном мисијом у Грузији, будући да располаже информацијама о проблематичном састав јединица других учесника.

Министар Шутановац је одговорио да није упознат са детаљима састава наведених спорних јединица, али је још једном поновио да је вежба одржана у Грузији била под окриљем Партнерства за мир.

Народни посланик Павел Марчок поставио је питање потпредседнику Владе, кога је замолио да упореди претходни и извештај Европске комисије који је у припреми, шта ће у новом бити оцењено као напредак тј. где је Србија извршила реформе, а које ће области евентуално добити негативну оцену.

Потпредседник Ђелић је нагласио да је било важно констатовати прошле године, да је Србија похваљена у одређеним доменима. Сарадња са Хашким трибуналом, први пут је добила позитивну оцену. Истовремено, постоји и серија домена где напредак може бити само у неком континуитету. У новембру-децембру 2007. године започет је рад на националном програму за интеграције Србије у ЕУ. Ђелић је изразио очекивање да ће Европска комисија признати велики напор који представља овај програм.

Народни посланик Зоран Красић је изнео критичке ставова за приближавање Србије НАТО пакту и затражио стриктно поштовање резолуције о неутралности наше земље. Од министра одбране је затражио мишљење о овим ставовима, нашта је министар Шутановац поновио већ изречене ставове.

Народни посланик Срђан Миливојевић је поставио питање потпредседнику Ђелићу шта је буџетска инспекција у граду Крушевцу утврдила, јер је било оптужби за корупциске афере. Министра одбране, народни посланик је упитао да ли Србија користи могућност покретања не само војних већ и научних, здравстених и других операција у оквиру Партнерства за мир.

Потпредседник Ђелић није био упознат са ситуацијом у граду Крушевцу, али је обећао да ће питање проследити министарки финансија.

Министар одбране је са жаљењем одговорио да Србија још увек не користи могућност у сарадњи на пројектима у оквиру Партнерства за мир. Министар је подсетио да у оквиру ове сарадње око 80 одсто је сарадња у области одбране, а 20 одсто је сарадња у области осталих цивилних пројеката.

Народног посланика Пају Момчилова је интересовало који разлози руководе Владу на сарадњу са НАТО, а Шутановац је поновио раније изнете ставове у вези са овим питањем.

Народни посланик Александар Чотрић поставио је питања министру одбране и то какве су процене у врху Министарства одбране и Војске Србије када ће бити окончан процес професионализације војске.

Министар Шутановац је поновио да је дат датум за завршетак професионализације Војске, до краја 2010. године и осврнуо се на поједине конкретне сегменте овог процеса.

Народни посланик Александар Чотрић је поставио и потпитање, када ће стићи у скупштинску процедуру закон који ће уредити у потпуности рад војних служби безбедности, Војно-безбедносне агенције или Војно-обавештајне агенције.

Министар Шутановац је изразио наду да ће у наредних неколико недеља бити готов нацрт закона који се налази у Министарству одбране, а да би требало након тога врло брзо да се нађе и пред Владом.

Народна посланица Марина Томан упитала је потпредседника Владе да ли је приоритет Владе бољи стандард грађана или нека обећања.

Потпредседник Владе је објаснио да није бели шенген све, у прилог томе су и мере Владе Србије. Први пакет који је усвојен крајем јануара ове године, а и други који је усвојен у априлу, показују веома јасан циљ, а то је очување радних места. Ђелић је истакао да Влада није била у могућности да постави амбициозније циљеве, јер реалност економске кризе одређује приоритете и циљеве у овој години. Потпредседник је поновио да се у Србији боље живи, него пре неколико година.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31