Гојковић је том приликом истакла да изузетно добри и пријатељски односи наше две земље сваким сусретом се додатно унапређују, а да је досадашњи рад Комисије дао изузетно значајан подстицај нашим међупарламентарним и билатералним односима, те да се овај облик сарадње потврдио као плодна платформа и канал комуникације за размену мишљења о најзначајнијим актуелним питањима од заједничког интереса за наше државе.

„Србија је решена да се и убудуће, доследно и безусловно залаже за поштовање фундаменталних принципа међународних односа, да одговорно и солидарно развија сарадњу на свим нивоима, са свим нашим пријатељима, међу којима Руска Федерација заузима посебно место, као и са заинтересованим партнерима. Желим да подвучем да се Република Србија, у циљу очувања међународног мира, стабилности и безбедности, принципијелно и доследно залаже за поштовање међународног права које видимо као брану једноумљу и хаосу, као и остварење начела слободне и равноправне сарадње на међународној сцени, без коришћења санкција као инструмента принуде. С тим у вези, наглашавам да Република Србија никада није и неће уводити било какве санкције Руској Федерацији и руском народу“, рекла је Гојковић.

Гојковић је захвалила Руској Федерацији на континуираној и принципијелној подршци по питању Косова и Метохије.

„Подршка Руске Федерације настојањима Републике Србије да постигне одрживо и узајамно прихватљиво решење у непосредном дијалогу Београда и Приштине је од немерљивог значаја за нас. Руском народу су јасни и принципи за које се залажемо и стварност света у којем се за те принципе боримо“, истакла је Гојковић и посебно захвалила због подршке у супротстављању покушајима самопрокламоване државе Косово да постане чланица организација попут УНЕСКО, Интерпола, Светске царинске организације и других међународних организација.

Гојковић је указала да Србија стално указује да је присуство УНМИК у несмањеном обиму и са неизмењеним мандатом, као гаранта статусне неутралности међународног присуства на КиМ, од виталног значаја за безбедност и изградњу поверења између заједница на КиМ.

„Са жаљењем констатујемо да са друге стране нема напретка у вези са успостављањем Заједнице српских општина. Упозоравамо на неприхватљивост једностраних аката Приштине, посебно формирање тзв. војске Косова противно Резолуцији 1244, регионалним аранжманима и Бриселском споразуму и увођење такси од 100 одсто на робу из Београда, односно кршење одредаба ЦЕФТА. Указујемо да је у склопу једностраних потеза Приштине недавно усвојена и тзв. Резолуција о геноциду, којом се даље блокира дијалог и скреће пажња са стварних злочина Албанаца на Косову и Метохији, посебно у склопу рада Специјалног суда за ратне злочине на Косову и Метохији. Желим да вас информишем да је тзв. скупштина Косова усвојила Платформу за дијалог о, како се наводи, коначном, инклузивном и правно обавезујућем споразуму за нормализацију односа Беогада и Приштине, која доказује да Приштина не жели наставак дијалога са Београдом.

Гојковић је рекла да недавни дивљачки упад специјалних снага Приштине у северне општине КиМ, приликом којег је, рекло би се нимало случајно, зверски кундацима претучен и припадник УНМИК, руски држављанин Михаил Красношчеков, потврђује да Приштина, уз подршку својих ментора, не одустаје од намере да бруталним акцијама застрашивања примора српско становништво на трајно напуштање својих вековних огњишта.

Она је додала да оно што „посебно забрињава јесте реакција, или боље речено одсуство било какве реакције оних који су једини на КиМ позвани и надлежни да се старају о очувању безбедности и сигурности на територији КиМ“.

Гојковић је поздравила развој економске сарадње две државе, те указала на добру сарадњу у области енергетике, конкретну сарадњу у гасној и нафтној области, области електроенергетике, енергетске ефикасности, коришћења обновљивих извора енергије, геологије и рударства. Гојковић је рекла да је Србија нарочито заинтересована да буде део пројекта „Турски ток“, као и да је започела са активностима на овом пројекту који представља један од стратешки најзначајнијих пројеката и стратешку инвестицију за будућност и развој Србије.

Гојковић је истакла значај сарадње у области културе, образовања, науке, спорта и омладинске политике и навела да је важно подстаћи на даље интензивирање сарадње у области савременог стваралаштва, креативних индустрија, филмске индустрије, те навела пример филма „Балканска међа“, који представља један од најуспешнијих пројеката српско-руске културне сарадње и с правом претендује на титулу културног догађаја године. Гојковић је захвалила и на великој помоћи Руске Федерације у унутрашњем осликавању Храма Светог Саве у Београду коју видимо као потврду српско-руског пријатељства и успешне сарадње.

Председник Државне Думе Руске Федерације Вјaчeслав Володин указао је да заседање Комисије дoприноси јачању стратешког партнерства две земље, заснованог на пријатељству, равноправном дијалогу и узајамно корисној сарадњи. Пoдсeтио је на низ билатералних споразума који су потписани током последње посете председника Руске Федерације Владимира Путина Србији, који су допринели развоју сарадње у области индустрије, дигиталне технологије, нуклеарне енергетике и пољопривреде. Володин се сложио са председницом Гојковић о посебном значају заједничког пројекта у области енергетике.

Володин се током свог обраћања осврнуо и на важност унапређења сарадње између две државе у области образовања и туризма, чему парламентарци могу дати значајан допринос.

Председник Државне Думе је истакао да су позиције Русије и Србије по међународним питањима увек биле веома блиске, укључујући и одбрану легитимних интереса Србије по питању Косова и Метохије, и нагласио да је решавање тог питања могуће искључиво кроз дијалог и поштовање Резолуције 1244.

Он је истакао да савремени изазови и претње захтевају стварање нове архитектуре безбедности на Eвроазијском простору и активно учешће парламентараца на 141. заседању ИПУ у Београду види као добар простор за проналажење одговора на горућа глобална питања.

У свом обраћању Володин је скренуо пажњу и на нови интерпарламентарни формат, састанак председника парламената Евроазије.