Гојковић је указала да се последњих година отвореније говори у јавности о свим облицима насиља, али се ретко говори о насиљу над старим лицима и да се због тога поставља питање колико се зна о овом проблему, и колико успешно функционишу механизми превенције и заштите.

Председница Скупштине Србије је напоменула да је процес старења становништва демографски тренд у 21. веку који ниједна држава не сме да занемари, као и да пројекције показују да ће 2041. године старије становништво и, посебно, жене старије од 80 година, повећати учешће у укупној популацији наше земље, због чега је од великог значаја да се услови за квалитетан живот старијег становништва обезбеде већ данас.

„Ми као друштво најпре морамо да се супроставимо бројним стереотипима и предрасудама да су старији суграђани слаби, немоћни и да су само терет за околину. Управо то често може бити окидач за дискриминацију, па и злостављање, занемаривање, и насиље“, нагласила је Гојковић.

Гојковић је указала да насиље као и дискриминација ипак много више погађа старије жене у односу на мушкарце и подсетила да су у истраживању, у којем је учествовао и Црвени крст Србије, а које је спроведено у 19 земаља, старије жене навеле да су биле мета дискриминације у области запошљавања, здравствене заштите, финансијских услуга, приступа развојним програмима, власништву над имовином и управљања имовином, и заоставштином, те указале да су дискриминацији посебно изложене старије жене које живе саме, старије жене са инвалидитетом, старије жене које живе на селу.

„Насиље над женама трећег доба је присутно, али је углавном скривено. Тако годинама трпе насиље у породици од супружника, деце или других чланова породице, али о томе најчешће ћуте, и ретко пријављују насилника“, подсетила је председница Скупштине Србије и указала да је најчешћи разлог страх, осећање срамоте и стида, страх од осуде околине, а неке и због несналажења, и незнања коме треба да се обрате.

Гојковић је напоменула да како би се разумела дубина овог проблема, мора да се проникне и у ставове који су још увек доминантни у патријархалним, и сеоским срединама, где се жене неретко преиспитују о својој кривици за насиље које су претрпеле, а мушкарци често сматрају да имају право да кажњавају супруге ако нису задовољни њиховим радом у кући, домаћинству или понашањем.

Гојковић је истакла да је поред физичког и психичког насиља, веома распрострањено и економско насиље, које се манифестује тако што се сва имовина води на супруга, и указала да многе жене овог доба, које су остале без посла у процесу приватизације, теже могу поново да се запосле у односу на мушкарце.

„Борба против сваког облика насиља, па и насиља над старијима, даје резултате само у ефикасној, свеобухватној и системској сарадњи свих институција“, поручила је Гојковић и нагласила да се управо од Закона о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу у јуну 2017. године, очекује да допринесе бољој и ефикаснијој заштити свих жртава насиља у породици, па и старијих особа.

Гојковић је указала да је неопходно едуковати жене о њиховим правима и послати им поруку да насиље треба пријавити, и да то није нешто чега се треба стидети, а Народна скупштина је спремна да пружи свој допринос и да кроз законодавну активност, додатно ојача бригу о старима и посебно заштити од насиља.

„Сви заједно, читаво наше друштво – институције, организације цивилног сектора, медији, морају да учине више на ширењу позитивне слике о старењу, њиховом огромном доприносу друштву, и улози коју и данас имају, али и рушењу предрасуда о улози жена посебно у патријархалној средини“, рекла је Гојковић.