„Ово је важан корак ка бољој сарадњи и међусобном разумевању политике и научноистражвачке заједнице, како би заједно радили на томе да Србија буде модерна земља, која иде у корак са развијеним светом“, рекла је Гојковић и указала да је важно да као друштво разумемо да су наука и иновације кључни фактор економског, друштвеног и укупног развоја.

Гојковић је нагласила да је Народна скупштина, у сарадњи са Владом Србије, посвећена спровођењу неопходних реформи у области науке, образовања и технолошког развоја, који ће створити предуслове за развој и бољи положај научника и истраживача.

Гојковић је подсетила да је Скупштина Србије пре два дана донела нови Закон о науци и истраживању, који је дао подстрек за развој ове области, пре свега имајући у виду да се обезбеђује сигурност за истраживаче, кроз примену комбинованог модела финансирања - буџетског и пројектног. Председница Парламента је напоменула да је први важан корак на овом пољу већ учињен у децембру прошле године када је Парламент, на предлог Владе, донео Закон о фонду за науку, којим је формирана нова институција, а на основу тог закона у јуну је расписан први позив којим је дата прилика младим истраживачима да развију своје идеје.

Гојковић је навела и да развијене државе света и оне који стреме да то буду улажу значајна финансијска средства у истраживање, иновативну делатност и људске ресурсе, препознајући да то није само трошак већ неопходна инвестиција и нагласила да верује да је и Србија сада на том путу, те да се данас много више улаже у науку и образовање, што улива реалистични оптимизам.

Гојковић је подсетила на велика улагања у изградњу научно технолошких паркова у Београду, Новом Саду и Нишу и указала да се тиме ствара неопходна спона образовања и науке са привредом, као и да је то подстрек за младе да напредују и усавршавају се и своју шансу пронађу у Србији.

„За државу то значи да они највреднији и најпаметнији настављају да раде у земљи и да ће бити у прилици да доприносе да Србија постане развијенија, модернија и лидер у региону, па и шире“, рекла је Гојковић и напоменула да је један од великих успеха и резултат заједничког рада научне заједнице и државе и чланство Србије у ЦЕРНУ-у.

Гојковић је истакла да је важно да се научна јавност укључи у још већој мери у решавање актуелних питања и да је циљ да се у Дому Народне скупштине отвори и подстакне неопходан дијалог научника и посланика, те указала да су изазови у области климатских промена теме које заслужује заједничку пуну пажњу и посвећеност, посебно имајући у виду последње примере поплава, као последица обилних падавина широм света.

„Верујем да је време да Србија ускоро добије Закон о климатским променама, имајући у виду не само наше обавезе из Оквирне конвенције УН о промени климе и потреби усклађивања законодавства са правним тековинама ЕУ, већ и чињеницу да наше грађане све више погађају негативне последице климатских промена“, рекла је Гојковић и додала да је спремна да као председник Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије, поред одржавања јавне расправе, организује јавно слушање о овом закону, пре него што о новим решењима будемо расправљали у Скупштини, јер је важно да се још једном јасно чује глас науке.

Конференција у Скупштини Србије се организује у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Центра за промоцију науке, поводом 10. јула националног Дана науке, а тема панела су обновљиви извори енергије, климатске промене и вода, као и квалитет ваздуха и гасови стаклене баште.

На отварању Конференције обратили су се и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка науке Црне Горе др Сања Дамјановић и амбасадор Европске уније у Србији Сем Фабрици.