8. март 2019. Председница Народне скупштине отворила Конференцију „Жене живе и на селу“

8. март 2019. Председница Народне скупштине отворила Конференцију „Жене живе и на селу“

Петак, 8. март 2019.

Гојковић отворила Конференцију „Жене живе и на селу“, којом започиње кампања разговора са женама на селу

Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић отворила је данас, на Међународни дан жена, Конференцију „Жене живе и на селу“ у Дому Народне скупштине, којом започиње кампања и серија обилазака сеоских подручја и разговора са женама које живе и раде на селу, са циљем да се укаже на њихов положај и да се друштвено и економски оснаже.


Гојковић, која је покровитељ пројекта, истакла је да као друштво не смемо да заборавимо да жене не живе само у градовима, већ и у нашим селима, а тамо често остају запостављене, док су проблеми са којима се суочавају, у многим аспектима, тежи и сложенији од оних у градским срединама.

„Зато је наш циљ да заједно покушамо да дођемо до њих, да их саслушамо и подигнемо свест о њиховим проблемима и повећамо њихову видљивост у нашем друштву. Желимо да покажемо да завређују једнаку пажњу, подршку и шансу“, рекла је Гојковић и навела да ће се разговарати са женама, за почетак, у сеоским подручијима Чачка, Сомбора, Кикинде, Зајечара, Пожаревца, Суботице и Новог Сада.

Председница Скупштине Србије је напоменула да се сеоска подручја у Србији, као и у другим државама региона, Европе и света, суочавају са бројним изазовима, као што су недовољна развијеност, недостатак адекватне путне инфраструктуре, приступа здравственим услугама, миграције и пражњење сеоских средина и навела да је у таквим условима посебно тежак положај жена.

Гојковић је указала да су жене често преоптерећене пословима у домаћинству, да су прве на њиви, у воћњаку, често немају ни суботу ни недељу, као ни одмор, а при томе, њихов рад се углавном не препознаје и не вреднује на прави начин и додала да многа истраживања показују да се суочавају са одсуством могућности било каквог избора када је реч о запослењу, да немају све потребне услове за адекватну бригу о свом здрављу и да најмање имају времена за себе.

Председница Скупштине Србије је подсетила да живот у најчешће патријархалној и традиционалној средини доводи до тога да су мушкарци углавном власници имовине, па тако је само 12 одсто жена власница кућа у којима живе, а 16 одсто има својину над земљом.

„Проблеми са којим се суочавају су још већи када се узме у обзир чињеница да је више од 50 одсто жена незапослено и да су у много мањој мери покривене здравственим и пензијским осигурањем у односу на мушкарце“, указала је Гојковић.

Гојковић је нагласила да уколико желимо да омогућимо женама на селу достојанствен живот и створимо услове са опстанак, озбиљно морају да се размотре мере подршке, пре свега повећање могућности запослења и стицања знања и квалификација, кроз програме намењене развоју женског предузетништва и подстицаје женама пољопривредницама.

„Сви заједно морамо да осигурамо да свака жена, ма где да живи, мора да има здравствену заштиту и могућност да буде економски равноправна и да достојанствено живи и стари“.

Председница Скупштине Србије је истакла да када говоримо о заступљености жена у доношењу политичких и других важних одлука за живот заједнице, најчешће мислимо на жене у градским срединама и подсетила да у Народној скупштини има 93 народне посланице, што је добро, али да су оне већином из Београда, Новог Сада и других урбаних средина.

„Углавном због традиционалног начина одлучивања и устаљених обичаја, жене се најчешће искључују из одлучивања о развоју сеоских средина у којима живе. Зато, морамо у већој мери да подржимо оне које су одлучиле да руше наметнуте баријере и да се ангажују у својим сеоским срединама, као и да подстакнемо друге жене да се више укључују у те токове“, поручила је Гојковић.

Гојковић је нагласила да жене на селу не смеју да буде запостављене и указала да су жене те које су стубови својих породица и читавог друштва и без њих нема развоја. Председница Парламента је додала да су жене у Србији увек биле храбре и одговорне, бринуле о својој породици, а такав посвећен однос су имале и имају и према друштву и држави.

„И зато сваког дана, не само данас, морамо да инсистирамо на пуној родној равноправности“, поручила је Гојковић.

Скупу се обратио и Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања питања који је том приликом истакао да министарство које он предводи, заједно са Владом РС, даје велики значај теми родне равноправности и економског оснаживања жена које живе на селу.

Министар Ђорђевић је навео да је положај жена које живе на селу горући проблем у области родне равноправности у нашем друштву због неплаћеног рада. „Ова статусна конференција на којој говоримо о теми која нас све погађа, је од изузетне важности, не само за српско друштво већ и за друге земље у свету, јер су незапосленост и родна равноправност на тржишту рада глобални, национални и локални проблеми у одрживом развоју, за које ни развијенијe земље од Србије не налазе адекватне одговоре“, навео је министар.

Такође, додао је да су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Влада РС и председник Републике Србије јединствени у ставу да је ово питање од кључног значаја за даљи демократски развој нашег друштва. Влада РС активним приступом овом проблему развија и примењује програме намењене управо подстицању женског предузетништва на селу, задругарству и оснивању фирми у области туристичких и угоститељских услуга, навео је Ђорђевић.

Министар је додао да ће се ове године, пред Народном скупштином наћи нови закон о родној равноправности, који ће знатно унапредити нормативна решења у овој области.

Министарка у Влади задужена за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић истакла је да је 8. март датум који симболизује напоре за постизање социјалне, економске и политичке равноправности мушкараца и жена, и додала да жене које живе на селу завређују посебну пажњу нашег друштва и велику подршку. Према подацима из 2017. године, у сеоским домаћинствима живи преко 2.700.000 људи и то подједнак број мушкараца и жена, али је тек свака пета жена власница пољопривредног газдинства и то најчешће у ситуацијама када је она једина наследница, навела је министарка Ђукић Дејановић. Старије жене на селу су посебно угрожена категорија становништва, имајући у виду специфичност зрелог животног доба, навела је она и истакла да је неопходно развијати код свих жена свест о значају редовних превентивних прегледа. Заједничким деловањем треба да радимо на стварању света по мери свих грађана и грађанки, закључила је своје излагање министарка Ђукић Дејановић.

Амбасадор Шведске Јан Лундин је позитивно оценио успех Србије која, иако није чланица ЕУ, бележи највиши степен укључености жена у политичке процесе у Европи.

Он је истакао да Шведска улаже велике напоре у циљу постизања што већег процента запослености жена на глобалном нивоу, о чему сведоче и бројни пројекти које та земља спроводи.

Секретарка за финансије у Влади АП Војводине Смиљка Јовановић навела је да је основни циљ да се утврде сви проблеми и неједнакости и покрену друштвени механизми, како би се положај жена на селу учинио бољим. Представила је политике и мере које спроводи покрајинска влада, и посебно нагласила значај родног буџетирања, у циљу постизања једнаких могућности за све жене и једнаког вредновања потреба жена које живе у урбаним и руралним срединама.

Милана Рикановић, директорка Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији, истакла је да морамо да препознамо да су жене на селу разнолика група и да им треба прилагодити низ мера, како би се покриле све њихове потребе.

О важности оснаживања девојчица и девојака на селу говорила је Јадранка Милановић из Уницефа, што за ту организацију, како је истакла, представља морални императив. Она се у свом излагању посебно осврнула на образовање девојчица из руралних средина и то почев од предшколског узраста. „Девојчице и девојке морамо да оснажимо тако што ћемо их подучавати о дечијим и женским правима, упознати са могућностима стручног усавршавања и охрабрити да се активно укључе у процесе одлучивања у заједницама у којима живе“, закључила је Милановић.


Фото галерија


Видео (1)

Петак, 8. март 2019. | председница Народне скупштине отвара Kонференцију „Жене живе и на селу“ 08.03.2019.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31