Поштовани господине Председниче Државне думе, господине Володин,

Поштовани депутати Државне думе,

Драги пријатељи,

Изузетно сам почаствован вашим позивом и приликом коју сте ми пружили да вам се данас обратим, а уједно и свим грађанима Русије чији сте представници у овом високом Дому. Желим да вам на самом почетку пренесем најсрдачније поздраве грађана Србије, Народне скупштине и председника Александра Вучића и да вам у име свих њих пожелим просперитет Руске Федерације и свих њених грађана, а у исто време и нашу јаку спремност да наставимо наше историјско пријатељство и братство на које треба да будемо поносни.

Допусте ми и да изнесем једно лично осећање, јер се надам да тиме нећу злоупотребити привилегију што данас говорим пред вама. Политиком се бавим већ дуго и скоро пуне три деценије непрекидно сам биран за посланика у Скупштини Србије и некадашње Југославије, обављао сам и дужности председника Владе, министра унутрашњих и спољних послова, а био сам и копредседавајући српско-руског Међвладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, и за све то време много пута сам боравио у Москви и дочекивао наше руске колеге у Београду. Данашње обраћање Државној думи Руске Федерације доживљавам као једну од највећих почасти у мојој досадашњој каријери.

Данашњи изванредни односи између Републике Србије и Руске Федерације почивају на стабилним вишевековним темељима које су градили многи наши велики преци. За разумевање наше садашњости, али и будућности, врло је важно познавати прошлост. Историјско наслеђе било је поуздана основа на којој су се градили и граде односи између наше две земље. Царска Русија је вековима пружала несебичну помоћ српском народу као и другим балканским народима у њиховој борби за национално ослобођење и уједињење.

Многи умни и велики људи са обе стране, не само државници и политичари, него и научици, писци и уметници дали су допринос братству и пријатељству наша два народа. Добро су позната имена Срба који су својим делом доприносили моћи царске Русије: од грофа Саве Владиславића Рагузинског преко бројних генерала и адмирала у руској војсци попут Милорадовића, Зорића, Војновића и других, или чланова Руске академије наука као што су били Теодор Јанковић Миријевски и Атанасије Стојковић.

Русија је и политички и војнички и на многе друге начине подржавала борбу српског народа за ослобођење и уједињење. Многа велика имена руске културе нису заборављала српске теме – од великог Пушкина и његове песме о вођи Првог српског устанка Карађорђу (Црни Ђорђе) за коју је Достојевски написао да је „блистави брилијант у Пушкиновој поезији“, преко композиције Српска фантазија Римског Корсакова, Руско-српског марша Чајковског, до недавно трагично преминулог генерала Халилова, уметничког руководиоца ансамбла „Александров“ који је написао сјајну марш-молитву под називом Марш генерала Милорадовића. Чувени руски архитекта Николај Краснов аутор је зграде Владе Републике Србије, Министарства спољних послова, а и велелепне зграде Народне скупштине Репблике Србије.

Ове године навршава се 145 година од српско-турског рата 1876. године у којем је, поред генерала Черњајева, који је постао командант српске армије, у Србију стигло више хиљада руских добровољаца међу којима су била и таква позната имена као што су чувени сликар Поленов, познати лекар Боткин или пуковник Николај Рајевски, инспирација Лаву Толстоју за познати лик грофа Вронског, који је погинуо у Србији код града Алексинца, где је подигнута црква. Са великом захвалношћу се односимо према њиховим жртвама и брижљиво негујемо успомену на ове велике хероје наше заједичке борбе.

Српски и руски народ су у свим великим искушењима током историје па и током 20. века, у оба светска рата, били на истој страни. Српски народ се са великим пијететом односи према огромним жртвама које су руски народ и други народи Совјетског савеза дали у борби против нацизма. Са великим поштовањем се односимо према свим спомен-обележјима војницима Црвене армије погинулим на територији Србије. Енергично смо против свих покушаја ревизије историје и умањивања жртава и доприноса у сламању нацизма и фашизма и рехабилитације носилаца те идеологије у времену у коме живимо. Док су Хитлер и нацисти дочекивани у нашем региону са цвећем и одушевљењем и док су се други народи Балкана борили заједно са нацистима код Стаљинграда, Срби су заједно са Русима поднели највеће жртве у сламању фашизма. Зато никоме нећемо дозволити ревизију историје.

Дипломатија царске Русије, као и савремена руска дипломатија, са дубоким разумевањем и брижљиво су пратиле збивања у Србији и балканским земљама. И тада као и данас увиђала је значај српског фактора за политичку стабилност Југоисточне Европе. Распадом југословенске и совјетске државе српски и руски народ су се поново нашли пред искушењима пред којима су били у првим деценијама 20. века. Три деценије након тих догађаја у времену пуном криза, неспокојства и без стабилног система међународних односа Република Србија и Руска Федерација граде односе стратешког партнерства прожетог узајамним поверењем и разумевањем. Докази стабилних пријатељских и политичких односа су, поред осталог, руско доследно подржавање територијалног интегритета Србије или, с друге стране, неприкључивање санкцијама против Русије од стране Републике Србије. Веома смо захвални Руској Федерацији за подршку у свим међународним форумима и организацијама у нашој борби за очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије.

Драги пријатељи,

Богатство наших односа током историје и вековима испреплетане везе наших народа и култура, наслеђе је које имају мало који народи у свету. Наша дужност је да их чувамо и да о њима говоримо младим генерацијама и генерацијама које долазе. Али то наслеђе није само по себи довољно да наши односи и у будућности буду јаки и пријатељски да би смо могли достојно да се одужимо нашим прецима који су их успостављали и у рату и у миру. За то морамо да се побринемо сами. Наша генерација има обавезу према великој традицији да српско-руске односе, у сваком погледу, још више унапреди и подигне их на још виши ниво.

Ми у Србији смо на то спремни и на томе радимо сваког дана. Добро знам да су тој мисији предани и ваши лидери – сви ви као депутати у Државној думи, ваша Влада и ваш председник Владимир Путин. И у Београду и у Москви добро знамо да су искушења 21. века таква да их можемо и морамо превазилазити само ако им се супротстављамо заједно и у најбољој традицији пријатељства коју с поносом баштинимо.

Србија и Русија данас су много више од традиционалних, историјских пријатеља и савезника.

Вама је познато да су односи две змеље кренули узлазном путањом 2012. године откада Србију води коалиција Српске напредне странке на челу са Александром Вучићем и Социјалистичке парстије Србије на чијем сам ја челу. Република Србија и Руска Федерација од 2013. године имају склопљен Споразум о стратешком партнерству, свеобухватан документ који дефинише циљеве наше заједничке сарадње. Овај споразум је формализовао наше већ постојеће стратешко партнерство, које се деценијама, па и вековима одвија у свим областима од заједничког интереса. Он је производ изузетне блискости наших погледа на свет који нас окружује и начине на које мислимо да тај свет можемо учинити бољим у времену пред нама.

Србија и Русија су пре свега привржене поретку који почива на међународном праву и то смо небројено пута потврдили. У свакој прилици, а то желим да поновим и овог пута, Србија исказује велику захвалност Руској Федерацији за то што је у тешким искушењима за моју земљу поставила примат међународног права над снагом међународне силе, чиме је остала један од наших најважнијих ослонаца у глобалној политичкој арени. Русија је данас највећи и најутицајнији заштитник нашег врхунског националног интереса, који штитимо на међународној сцени, а то је очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. Русија је, баш као и Србија, чврсто на становишту да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије и то је већ деценијама један од наших најважнијих политичких ослонаца у борби за наше интересе на међународној сцени. Та подршка је пре свега значајна у раду Уједињених нација и Савета безбедности, чију резолуцију 1244 из 1999. године и ми и ви сматрамо за темељни међународни документ када је реч о Косову и Метохији.

Као што вам је познато, Република Србија је крајње конструктивна у дијалогу са Приштином, уз посредовање Европске уније. Ми желимо компромис и желимо да дођемо до решења која ће дугорочно донети мир и стабилност у нашем региону. Али не допуштамо да та решења буду наметнута и једнострана, каква су била много пута до сада и никада нису донела ништа добро.

Кажу нам – одрекните се Косова и Метохије и отворен вам је пут ка Европској унији. То није оно што партнери кажу један другом. Ми желимо да уђемо у Европску унију, вредно радимо на томе и тај циљ не мењамо као један од наших стратешких приоритета. Али не прихватамо да на том путу пред нас буду постављане препреке које никада никоме нису постављане, нити се тако нешто, као што је признање нелегалне сецесије, може очекивати од било које суверене државе. Слично је са санкцијама које су уперене против Руске Федерације. Србија неће уводити санкције нашем великом партнеру и пријатељу – Русији. И сами смо били изложени истом таквом механизму притиска и добро знамо колико је то неправедно, а да не говорим колико је неефикасно. Русија је један од највећих економских партнера Србије. Не постоји економска грана у којој не бележимо огроман раст, почев од енергетике, путне и железничке инфраструктуре, пољопривредне производње, хемијске и дрвне индустрије…

У разним стратешким секторима, попут инфраструктуре, руски инвеститори и компаније имају огромну улогу у капиталним пројектима који су завршени или су још у току у Србији. Пре свега на пољу железничке и енергетске инфраструктуре, што су уједно и наши стратешки развојни коридори, на чијој градњи и модернизацији Србија заснива свој стални и високи економски раст. Имамо још много простора који морамо да искористимо у области економије, пре свега у заједничким аранжманима у високотехнолошким пројектима, научним истраживањима и освајању нових технологија. Имамо капацитет за то - Србија као растуће тржиште и економски лидер у региону Балкана, а Русија као светска технолошка и истраживачка сила.

Идемо овим правцем и када је реч о сарадњи у области медицинских наука. Има ли бољег примера за то од чињенице да је Србија прва земља у Европи која производи вакцину ”Спутњик В” уз одобрење вашег института ”Гамалеја”, који је развио ову сјајну вакцину? То је круна наше заједничке борбе против пандемије Ковида-19 у протеклих годину дана и ја вам овом приликом још једном захваљујем на помоћи коју су руски стручњаци, лекари и особље ваших епидемиолошких служби пружили народу Србије током тешких месеци борбе против Короне.

Ви знате да је Србија у самом европском и светском врху по проценту вакцинисаног становништва, због чега очекујемо да ћемо ускоро завршити борбу са епидемијом и вратити се редовном животу. То не бисмо могли да остваримо, или бар не овако брзо, да није било благовремених и обимних испорука ”Спутњика В”, којом је вакцинисано на стотине хиљада наших грађана. Ја сам био први српски званичник који је примио вакцину Спутњик В. Хвала вам и на томе.

Даме и господо,

Пред нама је период у којем ће неизвесност и нестабилност све чешће бити обележје односа међу народима и државама. Србија је мала земља и често је била жртва великих глобалних криза и конфликата. Али баш због тих тешких лекција из историје, Србија се данас труди да буде отпорна на све изазове и то тако што жели да развија и стално јача своја традиционална пријатељства и савезништва. У том смислу Русија је један од стубова нашег ослонца у савременом свету и то се неће променити. У име Републике Србије, и у име наших грађана који гаје братска осећања према руском народу, позивам вас да заједно наставимо да градимо наше односе свим снагама и најбоље што умемо. То је наш дуг према славним прецима, а још више наша обавеза према младима који ће нас наследити.

Живела Русија

Живела Србија

Живело српско-руско пријатељство