Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности
Четвртак, 23. јун 2011. 14:50
Говор Елвире Ковач, ЕПП/ЦД, Србија, на јунском заседању ПС Савета Европе о равноправности полова
На почетку, желела бих да нагласим промовисање начела родне равноправности у раду Парламентарне скупштине Савета Европе, као и унапређење родне равноправности у функционисању њених структура.
Иако смо сви као појединци јединствени и међусобно се разликујемо, сви имамо иста права. Учешће и жена и мушкараца у креирању будућности нашег друштва није само питање људских права, већ jeи од кључног значаја за решавање проблема и превазилажење конфликата са којима се наше друштво суочава. Стога је једнака заступљеност жена и мушкараца у свим сферама јавног и приватног живота, а пре свега у доношењу одлука, од највећег значаја.
Како бисмо постигли праву једнакост полова неопходно је да премостимо јаз између једнакости по закону и једнакости у пракси. Сви смо свесни тужне чињенице да жене и мушкарци још увек немају једнак третман. Зато бисмо морали да се постарамо да сви имамо једнак третман у својим активностима и раду. Требало би обезбедити подршку и обуку на ову тему пре свега младим женама које треба да достигну свој пун потенцијал у школи, на универзитету, послу и свим осталим сферама живота.
За мене лично, уједначена заступљеност жена и мушкараца на свим хијерархијским нивоима знак је најпре поштовања људских права. Међутим, једна од главних препрека већем учешћу жена у органима који доносе економске и друштвене одлуке је постизање равнотеже између породичних и професионалних дужности. Традиционалне родне улоге додатно отежавају процес. Али једно је сигурно, жене могу скоро све што могу и мушкарци и мушкарци могу скоро све што могу и жене. Стога је неопходно обезбедити усклађеност приватног и професионалног живота по питању родитељског одсуства, уједначеног учешћа жена и мушкараца у породичном животу итд.
Родне квоте су неопходне да би се омогућила позитивна дискриминација у циљу постизања једнакости по закону и у пракси. Позитивне мере могу се усвојити али ситуација се неће значајно побољшати уколико се не предвиде одговарајуће санкције. Жене треба припремити за доношење одлука и руководство кроз обуку која би им омогућила да остваре свој пуни потенцијал.
На крају, желела бих да нагласим да ће признавање женских способности путем обезбеђивања подстицајних каријера и повећања економске независности као и њиховог општег оснаживања, отворити врата новој генерацији жена лидера.