„Дестабилизација на Блиском истоку резултат је, не само грађанског сукоба, већ и чињенице што неке земље имају своје сопствене политичке и економске циљеве. Поједине државе подгревају међуконфесионалну заваду на том терену, што води тешким последицама. Када наоружавају убице, киднапере и екстремисте, немогуће је оправдати то далекосежним политичким циљевима. Подржана споља, дестабилизација целокупног Блиског истока довела је до тога да се хришћани у неколико земаља суочавају са опасношћу потпуног истребљења. Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун је означио 'чистку' хришћана на Блиском истоку, као злочин, али се власти неких водећих земаља међународне заједнице о овоме проблему још нису изјасниле“, казао је Чотрић.

Он је поручио да је „неопходно активно наставити са радњама у циљу указивања светском јавном мњењу на трагично стање хришћана на Блиском истоку и тежити мирном разрешењу сукоба међурелигијским и међународним дијалогом“.

„За Интерпарламентарну скупштину православља подршка прогоњеним хришћанима је од посебне важности и један је од кључних задатака деловања. Познато нам је да екстремисти руше цркве и хришћанске објекте и истребљују светиње које су од значаја за сав хришћански свет. Страдања сиријских и ирачких хришћана примамо као своја сопствена. Српском народу је добро познато шта значе рат и прогон хришћанске вере, јер нам се нешто слично догађа већ деценијама на Косову и Метохији“, рекао је Чотрић.

„Потребно је да питање стања хришћана на Блиском истоку редовно стављамо на дневни ред међународних конференција и догађања, у присуству верских и политичких великодостојника. Морамо стално да се обраћамо међународној заједници, међународним организацијама, политичким и верским лидерима, истичући опасне последице масовног егзодуса хришћана из њихових вековних завичаја и позивамо их да преузму мере како би се заштитило и очувало хришћанско присуство у том региону“, рекао је народни посланик Чотрић.

Конференцију у Атини је организовало Министарство спољних послова Републике Грчке, а бавила се хуманитарном кризом с којом се тренутно суочавају верске заједнице и културни субјекти у региону Блиског истока, због постојећих сукоба, напетости и екстремизма.

Учесници Конференције, патријарси и поглавари хришћанских цркава, верски лидери муслиманских и јеврејских заједница, угледне верске личности, представници међународне политике, академске заједнице и цивилног друштва, изразили су забринутост због тешке хуманитарне ситуације и осудили су кршења људских права, дела тероризма и насилног екстремизма који су почињени над верским и културним заједницама у контексту дуготрајног сукоба у овој области, посебно у Сирији и Ираку.

Конференција је, у званично усвојеним закључцима, затражила да се допринесе подизању свести о овим питањима и уложе хитни међународни напори за непосредну хуманитарну помоћ овим заједницама, да се обезбеди заштита од насиља, прогона и дискриминације и безбедан повратак прогнаних.

Учесници Конференције су истакли потребу да сви одговорни субјекти предузму потребне мере да се хитно зауставе сукоби и да се обезбеди поштовање основних права и верских слобода свих заједница, као и право њихових припадника да остану у својој и земљи својих предака, у којима су присутни хиљадама година, као и да одбране универзалне вредности – толеранцију, мултикултуралност, плурализам и мирни суживот.

Учесници су указали да је неопходно да се будно прати ситуација и да се размењују идеје у вези с грчким предлогом за успостављање механизма за праћење ситуације на Блиском истоку и формирање Центра у Атини. Центар ће проверавати ситуацију у погледу слободе религије и културног плурализма, као и кодификовања различитих проблема, како би се израдили конкретни предлози за њихово решавање. Учесници конференције позвани су да учествују у активностима овог Центра.