На самом почетку, он је свим учесницима пожелео добродошлицу од стране Београда и у свом обраћању на тему „Економије Југоисточне Европе у светлу пандемије КОВИД-19: улози и перспективе“ указао да пандемија КОВИД-19 утиче на сваку земљу појединачно, али и да има и глобални и регионални контекст. Због тога је, како је рекао, важно да негујемо принципе регионалне и међународне сарадње, као и добрих односа у суседству. Подељени свет не може да се бори са заједничким изазовима са којима се човечанство суочава. Међународна питања морају се решавати кроз консултације и о будућности света треба да одлучују сви уз заједнички рад. Додао је да, и да сви морају да се придржавају концепта сарадње који је заснован на узајамној користи, како би заштитили једнака права на развој свих земаља и промовисали конкурентност засновану на принципима правичности и правде.

Он је истакао да је Србија своје опредељење за унапређење регионалне сарадње јасно демонстрирала и током пандемије КОВИД-19 са суседима у региону – слањем пошиљки вакцина и омогућавањем њихове вакцинације у Србији.

Иако је пандемија Ковид-19 наша нова реалност, она и даље одређује правац у коме ћемо се кретати и наредних година. Као и свуда, пандемија ће оставити последице и на Србију а целокупни опоравак ће зависити и од опоравка на регионалном и глобалном нивоу. До сада је атрибут Југоисточне Европе, Балканског полуострва у целини, био партикуларизам и подељеност, али после свих ових година можемо да видимо да добро заправо лежи у повезивању и изградњи и неговању добросуседских односа.

Милићевић је такође указао да су управо овакви састанци прилика да се повежемо, разменимо искуства и договоримо мере заједничког деловања. Како каже, постоје бројни позитивни резултати регионалне и економске сарадње, како у Југоисточној Европи тако и на Зaпадном Балкану као што су Централноевропски уговор о слободној трговини, Фонд за западни Балкан, Регионална канцеларија за сарадњу младих, Транспортна заједница у југоисточној Европи итд.

Подвукао је и значај Регионалног савета за сарадњу који као стожерна регионална иницијатива даје конкретне резултате, доприноси остваривању економског напретка и продубљивању сарадње.

Ђ. Милићевић је информисао да је Влада РС донела Уредбу о утврђивању Програма финансијске подршке привредним субјектима за одржавање ликвидности и обртна средства у отежаним економским условима услед пандемије КОВИД-19, и да је такође предузела низ мера подршке привреди које имају за циљ повећање ликвидности привредних субјеката и њихову одрживост. Нарочито је нагласио да Република Србије, након тешких реформи и упркос пандемији, бележи резултате без преседана у својој модерној историји.

Србија је у вху у Европи по стопи раста, пре свега захваљујући мерама финансијске подршке коју је држава обезбедила грађанима и привреди и одличних приноса у пољопривредном сектору. Србија тежи ка томе да ојача своју позицију у региону када је реч о страним инвестицијама, развоју иновација, вештачке интелигенције, роботике и дигитализације, што води стварању бољег, просперитетнијег и задовољнијег друштва.

Милићевић је поздрави то што Влада Србије и у условима пандемије КОВИД-19 чини све како како би се обезбедила финансијска стабилност. Преко 60% трговинске активности везано је за ЕУ, и највише страних директних инвестиција, преко 68%, стиже из ЕУ. Одлука ЕУ да отвори Кластер 4 у преговорима са Србијом који се односи на транспортну политику, енергетику, трансевропске мреже, као и на поглавље о животној средини и климатским променама, говори у прилог томе да је Србија на добром путу у погледу спровођења реформи.

Током састанка сви чланови делегација Парламентарне скупштине ПСЈИЕ су се обратили на тему „Економије Југоисточне Европе у светлу пандемије КОВИД-19: улози и перспективе“ Учесницима састанка обратио се и државни секретар у Министарству привреде Зоран Димитријевић и експерт Регионалног савета за сарадњу Пранвера Кастрати.

На крају састанка, усвојен је предлог Резолуције и препорука Генералног одбора за економију, инфраструктуру и енергетику, које је припремило наше председавање, чиме је послата јасна политичка порука, шта је то што је заиста важно и шта је потребно надаље радити у погледу сузбијања економских последица пандемије КОВИД-19 у региону Југоисточне Европе, односно да је партикуларизам у борби против глобалне пандемије непримењив и да је потребно да заједнички радимо да овај период што брже и лакше пребродимо.

На састанку су учествовале и делегације Анкаре, Атине, Букурешта, Сарајева, Скопља и Загреба.