На самом почетку седнице председница Одбора Јелена Жарић Ковачевић подсетила је присутне о процедурама које су биле спровођене поводом променама Устава Републике Србије у области правосуђа, у организацији Одбора за уставна питања и законодавство. Навела је да је Одбор организовао 11 јавних слушања на тему: Промене Устава Републике Србије у области правосуђа, ради прикупљања информација, мишљења и ставова о променама Устава различитих релевантних институција, удружења и стручњака из ове области. Додала је да су на овим скуповима учествовали представници правосуђа, струковних удружења, независних државних органа, стручне јавности и адвокатских комора Србије, представници цивилног друштва, амбасада ЕУ, Велике Британије, САД и Канаде, као и представници међународних организација, делегација Европске уније у Србији, Мисије ОЕБС у Србији и Канцеларије Савета Европе у Београду, истакла је председница. Подсетила је и на то да је Одбор донео Одлуку о формирању Радне групе са задатком да изради Акт о промени Устава Републике Србије, а да је полазна основа за рад Радне групе био нацрт уставних амандмана у области правосуђа из октобра 2018. године, који је усклађен са препорукама Венецијанске комисије и унапређен коментарима стручне јавности, те да је Радна група радила и на Нацрту закона за спровођење амандмана од 1. до 32. на Устав Републике Србије.

На седници Одбора, присутнима се обратио и председник Народне скупштине Ивица Дачић који је истакао важност и комплексност овог задатка, у којем Народна скупштина, а посебно Одбор за уставна питања и законодавство имају кључну улогу. Констатовао је да процедура иде добром динамиком и да постоји много разлога да она буде окончана у мандату овог сазива Парламента, што је и један од уставних захтева када је реч о његовој промени. Овом приликом поздравио је и представнике ванпарламентарних странака: „Желим вам добродошлицу и ценим ваше присуство овде, јер смо од почетка овог процеса отворени за учешће свих заинтересованих страна и за сугестије које могу да дођу од свих који желе да буду конструктивни у доношењу најбољих решења“, навео је председник у свом излагању. Он је присутне информисао да је Венецијанска комисија 15. октобра дала позитивно мишљење на нацрт уставних амандмана, што је био важан корак за наставак процедуре. „О томе су ме обавестили представници Комисије на састанку са њима пре седам дана и могу са задовољством да констатујем да смо тиме прешли важну степеницу за пуну међународну и стручну верификацију нашег досадашњег рада. . Као што знате, један од разлога за измену уставних одредби које се односе на правосуђе је и испуњавање наших обавеза у процесу евроинтеграција, што на овај начин чинимо потпуно транспарентно и уз сарадњу са релевантним чиниоцима, као што је свакако и Венецијанска комисија“, додао је Дачић. Истакао је да је овај поступак до сада вођен по највишим демократским стандардима и уз пуно поштовање одредби за промену Устава и ја сам уверен да ће тако бити и до самог краја.

Члановима Одбора и представницима ванпарламентарне опозиције обратио се Владимир Винш представник Миснистарства правде. Он је навео да су предложене промене Устава предвиђене као активност у Акционом плану за преговарачко поглавље 23, који је Влада Републике Србије усвојила 27. априла 2016. године и који је ревидиран 10. јула 2020. године , те да представљају најзначајнију реформу у области владавине права, која је основна вредност сваког демократског друштва и један од приоритета политике Европске уније. Нагласио је да Република Србија посвећује велику пажњу испуњавању обавеза из Акционог плана за преговарачко поглавље 23, као и да се промене Устава спроводе у циљу унапређења квалитета правде, као и независности, непристрасности, стручности, одговорности и ефикасности правосуђа. Уколико до Уставних промена дође то ће значити јачање владавине права и напредак Србије у једној важној области, а самим тим и боље оцене у процесу преговора за чланство у Европској унији, навео је Винш. У свом обраћању навео је да је промена Устава услов за испуњавање значајног броја препорука Групе држава против корупције (ГРЕКО), а биће искључено и учешће политике у избору судија, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, што ће омогућити већу независност судија и већу самосталност тужилаца.

Председница Одбора је навела да коначан текст још није усвојен и позвала све присутне да дају своје конкретне предлоге.

Током расправе о промени Устава, учешће су узели представници ванпарламентарне опозиције: Народна странка, Демократе Србије, Српска радикална странка, Доста је било, Грађански демократски форум и Здрава Србија.

Седници је председавала председница Одбора Јелена Жарић Ковачевић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Невена Веиновић, Адам Шукало, Лука Кебара, Илија Матејић, Милош Терзић, Весна Недовић, Угљеша Мрдић, Братислав Југовић, Виолета Оцокољић, Борисав Ковачевић, Оља Петровић, Зоран Томић, Дејан Кесар и Жељко Томић.