Понедељак, 26. новембар 2018.

59. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

Чланови Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава су, на седници одржаној 26. новембра 2018. године, размотрили више предлога аката предложених за разматрање на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине у 2018. години.


Седници су присуствовали Синиша Мали, министар финансија са сарадницима, као и Павле Петровић, председник Фискалног савета и представници Канцеларије за буџет Народне скупштине.

Председница Одбора др Александра Томић навела је да је Фискални савет доставио Одбору оцену Предлога закона о буџету за 2019. годину, као и да је анализу истог Одбору доставила и Канцеларија за буџет Народне скупштине.

Чланови Одбора прихватили су предлог председнице Одбора да се обави заједнички претрес о свим тачкама дневног реда седнице.

Такође, председница Одбора обавестила је чланове да је Одбор добио извештаје Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва, Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Одбора за здравље и породицу о разматрању Предлога закона о буџету за 2019.годину у разделима који се односе на делокруг њиховог рада са предлозима да Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава прихвати Предлог закона.

У наставку рада Одбор је размотрио Предлог закона о Централном регистру обавезног социјалног осигурања, Предлог одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама Финансијског плана Фонда за социјално осигурање војних осигураника за 2018. годину, Предлог царинског закона, Предлог закона o буџету Републике Србије за 2019. годину, са Предлогом одлуке о давању сагласности на Финансијски план Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2019. годину, Предлогом одлуке о давању сагласности на Финансијски план Републичког фонда за здравствено осигурање за 2019. годину, Предлогом одлуке о давању сагласности на Финансијски план Националне службе за запошљавање за 2019. годину и Предлогом одлуке о давању сагласности на Финансијски план Фонда за социјално осигурање војних осигураника за 2019. годину, Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, Предлога закона о царинској служби, Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавној својини, Предлог закона о измени Закона о републичким административним таксама, Предлог закона о изменама и допунама Закона о играма на срећу, Предлог закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном дугу, Предлог закона о изменама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, Предлог закона о изменама и допунама Закона о дувану, Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, Предлог закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица, Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину, Предлог закона о накнадама за коришћење јавних добара, Предлог закона о потврђивању Уговора о гаранцији (Пројекат техничко-путничке станице (ТПС) Земун - фаза 2) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Предлог закона о потврђивању Уговора о државном концесионалном зајму за Пројекат изградње обилазнице око Београда на аутопуту Е70/Е75, деоница: мост преко реке Саве код Остружнице – Бубањ Поток (Сектори 4, 5 и 6) између Владе Републике Србије, коју представља Министарство финансија, као зајмопримца и кинеске Export-Import банке, као зајмодавца, Предлог закона о потврђивању Оквирног споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о обезбеђењу Републици Србији концесионалног зајма Народне Републике Кине, Предлог закона о изменама и допуни Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Banca Intesa ad Beograd, за измиривање обавеза Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад по основу Уговора о кредиту за изградњу разводног гасовода Александровац – Брус – Копаоник – Рашка – Нови Пазар – Тутин (II фаза), Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Societe Generalе Banke Srbijа a.d. Beograd, Комерцијалне банке а.д. Београд, Банке Поштанска штедионица а.д. Београд, ОТП банке Србија а.д. Нови Сад и Vojvođanske banke a.d. Novi Sad по задужењу Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад, по основу Уговора о кредиту за изградњу гасовода на територији Републике Србије од границе са Републиком Бугарском до границе са Мађарском и другим суседним земљама са Републиком Србијом и Предлог закона о потврђивању Анекса број 1 Финансијског уговора Железничка пруга Ниш – Димитровград од 31. јануара 2018. године између Републике Србије и Европске инвестиционе банке.

Предложене законе образложио је Синиша Мали, министар финансија који је навео да овај буџет и сет реформских закона имају за циљ да се подигне животни стандард грађана и допринесе економском напретку земље. Он је истакао да је буџет уравнотежен, са израженим социјалним аспектом усмереним ка повећању животног стандарда грађана и са рекордним издвајањима за капиталне инвестиције са циљем повећања БДП-а, као и са циљем да се привреда растерети. Укупни приходи су планирани у износу од 1.246,2 милијарде динара, а расходи у износу од 1.269,1 милијарду динара, што даје дефицит од 22,9 милијарде динара или 0,4 одсто БДП-а. Планирање прихода је рађено конзервативно, те је планирани раст 3,5 одсто, а инфлација 2,3 одсто. Овај Предлог буџета је наставак реформских процеса започетих 2014.године, навео је Мали и додао да је ове године за девет месеци привредни раст 4,4 одсто, а стопа незапослености 11,9 одсто, као и да јавни дуг износи 55,6 одсто БДП-а. Такође, ове године суфицит ће бити 0,6 одсто БДП-а, а планирани дефицит у 2019.години биће 0,5 одсто, истакао је Мали.

Он је навео и да се Предлогом закона о буџету за 2019.годину планира растерећење привреде и напуштање кризних мера због фискалне консолидације и карактеришу га повећање животног стандарда грађана, повећање издвајања за капиталне инвестиције и сет реформских закона. Повећање пензија и плата износи 1,3 одсто БДП-а, најниже пензије повећане су за пет одсто, односно, за пензије ће се издвојити 181,4 милијарди динара, што је за 35 милијарди динара више него 2018.године. Са издвајањима из ПИО фонда укупан фонд за пензије износиће 563 милијарди динара, рекао је Мали. Плате у јавном сектору порашће седам до 12 одсто, за шта је предвиђено 294,4 милијарди динара, што је за 33 милијарди више него 2018.године. Министар је навео да ће 1.јануара 2019.године минимална цена рада порасти за 8,6 одсто, односно, износиће 155 динара по сату, чиме минимална плата расте преко 27.000,00 динара. Повећање издвајања за капиталне инвестиције је веће чак 30 одсто него у 2018.години и износи 165,5 милијарди динара, а износ ће бити укупно 220 милијарди динара са капиталним издацима локалних самоуправа и индиректних буџетских корисника. Та средства су намењена изградњи путева, железнице, болница, школа и других инфраструктурних пројеката, навео је Мали. Сет реформских закона је трећи елемент буџета који доприноси растерећењу привреде, а само једна од мера је смањење пореза на зараде и смањење парафискалних намета, а резултати постигнути у 2018. години дају за право да се овакав сет закона донесе ради постизања конкурентности наше привреде, закључио је министар финансија.

Председник Фискалног савета Павле Петровић дао је укратко оцену Предлога закона о буџету за 2019.годину истакавши да је изабрани дефицит фискално одговоран и минималан, као и да одговара привреди Србије. Са таквим дефицитом биће могуће смањивати даље јавни дуг земље према БДП-у за два процентна поена, истакао је Петровић. Он је додао да овакав дефицит треба задржати и као средњорочни циљ у наредним годинама, јер је структурно одржив. Планирани приходи и расходи су реални и Фискални савет очекује да због тога дефицит како је планиран буде и остварен, навео је Петровић. Говорећи о недостацима Предлога закона о буџету за 2019.годину Петровић је истакао да је исти недовољно окренут подстицању привредног раста, што је главни проблем земље. Он је оценио да раст у Србији заостаје у односу на земље Централне и Источне Европе, што утиче директно на животни стандард грађана. Он је додао да је фискални простор у Предлогу буџета могао да се искористи да се значајно смање издвајања за порезе и доприносе и да се смање са 65 на 60 одсто, а да се улагања у инфраструктуру повећају за 300 милијарди. Петровић је навео и да повећање плата у јавном сектору није оправдано, јер ће просечна нето плата порасти за девет одсто, док је раст у приватном сектору само пет одсто. Говорећи о пензијама и њиховом расту Петровић је проценио да је тај раст у складу са растом БДП-а и Фискални савет сматра да треба укинути постојећи Закон о ПИО и врати на старо начин усклађивања пензија са стопом раста. Такође, Петровић је указао на потребу да се усваја и завршни рачун буџета државе за претходну годину.

Након дуже расправе чланови Одбора прихватили су све предлоге закона.

Седници је председавала председница Одбора др Александра Томић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Горан Ковачевић, Зоран Бојанић, Момо Чолаковић, Србислав Филиповић, Верољуб Арсић, Душан Бајатовић, Милорад Мирчић, Соња Влаховић и Горан Ћирић, Оливера Пешић, Саша Радуловић, Золтан Пек, Војислав Вујић, др Милорад Мијатовић, Милан Лапчевић и Зоран Деспотовић.


Одбори везани за ову активност

Видео (1)

Понедељак, 26. новембар 2018. | 59. седница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава 26.11.2018.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
понедељак, 9. децембар

Цео календар догађаја