Министар финансија Синиша Мали, навео је да се Предлогом закона о буџету Републике Србије за 2022. годину желе постићи два циља: даље подизање животног стандарда грађана кроз подизање плата, пензија, висине минималне зараде и кроз растерећење зарада, и даље јачање економије кроз капиталне инвестиције.

Министар финансија је указао да је буџетом за наредну годину предвиђена 1.516 милијарди динара укупних прихода и 1.717 милијарди укупних расхода. Дефицит је умањен, и износи 202 милијарде динара, односно 3 одсто, навео је Мали и истакао да умањење дефицита, у договору са Међунродним монетарним фондом, омогућава и да се смањи удео јавног дуга у БДП са очекиваних 58.2 одсто ове године, на 55.5 одсто до краја следеће године. Он је указао и да је пројектована стопа раста економије од 4.5 одсто, што представља конзервативно предвиђање, и изнео очекивање да ће бити и већа стопа раста.

Јавне финансије су стабилне, државна каса је ликвидна, обавезе се испуњавају на време, све у сарадњи са Народном банке Србије, закључио је излагање министар Синиша Мали.

Члановима Одбора се обратила и гувернерка Народне банке Србије др Јоргованка Табаковић, износећи оцену да је предложени буџет за 2022. годину заснован на реалистичним макроекономским претпоставкама и пројекцијама. Навела је да се постиже баланс између развојне и социјалне компоненте буџета. Фисклани план за наредну годину доприноси привредном расту, повећању инвестиција и конкурентности, расту запослења и стандарду грађана, закључила је Табаковић.

Оцену и мишљења о Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2022. годину дали су и председник Фискланог савета проф. др Павле Петровић, председник Савета за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа др Миладин Ковачевић и председник Савета Државне ревизорске институције др Душко Пејовић.

Након дуже расправе, Одбор је прихватио, у начелу, Предлог закона о буџету Републике Србије за 2022. годину, са пратећим предлозима одлука и Предлог закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2020. годину.

У наставку седнице, чланови Одбора су размотрили и прихватили, у начелу, Предлог закона о изменама и допуни Закона о буџетском систему, Предлог закона о допунама Закона о порезу на добит правних лица, Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, Предлог закона о изменама Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину, Предлог закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Предлог закона о буџетској инспекцији, Предлог закона о изменама и допунама Закона о експропријацији, Предлог закона о изменама и допунама Царинског закона, Предлог закона о регулисању обавеза Републике Србије према Међународном монетарном фонду по основу коришћења средстава опште алокације специјалних права вучења одобрених Одлуком Одбора гувернера Међународног монетарног фонда од 2. августа 2021. године и Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму између KfW, Франкфурт на Мајни („KfW“) и Републике Србије коју представља министар финансија („Зајмопримац“) за Програм „Интегрисано управљање чврстим отпадом, фаза I“, које је поднела Влада.

Предлоге закона образложили су државни секретари у Министарству финансија Саша Стевановић и Славица Савичић, помоћница министра финансија Снежана Карановић и представник Управе за јавни дуг Драган Бабић.

Седници је председавала председница Одбора др Александра Томић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Верољуб Арсић, Зоран Бојанић, Никола Јоловић, Адријана Пуповац, Оливера Пешић, Ана Белоица, Горан Ковачевић, др Бобан Бирманчевић, Братимир Васиљевић, проф. др Владимир Маринковић, Угљеша Марковић, Золтан Пек и Војислав Вујић, као и народни посланици проф. др Љубинко Ракоњац, Милош Терзић и Милија Милетић.