Мр Игор Бечић поздравио је присутне учеснике земаља чланица и нагласио да му је посебно задовољство што се састанак одржава у другом граду по величини у Србији, Новом Саду, који је изабран за културну престоницу Европе 2021. године. „Драго ми је што данас имамо прилику да нагласимо значај културе и културног плурализма за сваку нашу државу појединачно, као и важност културног богатства за све наше државе заједно“, истакао је Бечић. Додао је и да свака култура, религија и етничка заједница поседује посебности које треба уважавати, што је могуће само путем дијалога. Посебну пажњу скренуо је на чињеницу да је у Скупштини Аутономне покрајине Војводине у званичној употреби шест језика, што је ставља на друго место у Европи по броју званичних језика, одмах после Европског парламента. „Желим да укажем да се Србија залаже за промоцију културне разноликости нашег региона, подстицање међусобног разумевања и међукултурног дијалога, поштујући различите културне традиције и историју црноморског региона, као и заштиту културног наслеђа унутар и изван нашег региона“, истакао је шеф сталне делегације Народне скупштине у ПС ЦЕС.

Озџан Улупинар, председник Одбор за културу, образовање и социјална питања ПС ЦЕС, рекао је да је у времену трусне политике у региону, култура и образовање одличан начин да се превазиђу разлике и да се дође до помирења између различитих чиниоца у окружењу.

Састанку је присуствовао и Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине, који је навео да је данашњом седницом заокружен један, скоро дводеценијски низ догађаја и конференција под покровитељством Скупштине Војводине, а који су за тему имали унапређивање међурегионалне и парламентарне сарадње. „Статутом који је највиши правни акт гарантује се вишејезичност, вишекултуралност и слобода вероисповести, које су утврђене као вредности од посебног значаја.“ Пастор је истакао да у Војводини живи 26 националних заједница и да поред српског језика и ћириличног писма, у органима АП Војводине, у службеној употреби, су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма. Додао је да су институционално уведени механизми очувања персоналне аутономије мањинских заједница и да је у Војводини седиште 15 националних савета националних мањина, као и да се наставно-образовни рад реализује на укупно 11 мањинских језика. Пастор је истако и да се на УНЕСКО листи светске културне баштине од укупно 453 локалитета, 93 налазе на територији 12 држава чланица Црноморске економске сарадње.

Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, навео је да је Нови Сад право место за разговор о мултикултурализму, јер представља град бројних народа, религија, различитих језика и култура, и да није случајно што је понео титулу Европске престонице културе за 2021. годину, као и да је тај пројекат одмах добио карактер националног.

Прилику за уводно обраћање имали су и Игор Мировић, председник Покрајинске владе и Асаф Хаџијев, генерални секретар ПС ЦЕС, који се захвалио присутнима и организаторима на гостопримству, додајући да највеће богатсво региона чине људи различитих националних припадности који негују културу, традицију и језик.

Након уводних обраћања, присутни су отворили и утврдили дневни ред 50. седнице Одбора за културу, образовање и социјална питања Парламентарне скупштине Црноморске економске сарадње.

Чланови ПС ЦЕС су на седници изнели препоруке којима ће показати одлучност за даље јачање сарадње и унапређење културне сарадње међу државама чланицама, да подстакну креативност и стимулишу иновације у области културе, подстакну спровођење пројеката културних рута у црноморском региону и подрже оснивање институције под називом „Културна лука Црног мора“ и да промовишу неопходне законодавне промене, како би се прилагодио тренутни законски оквир за правовремено спровођење мултилатералних пројеката и споразума.

Састанку су присуствовали представници земаља чланица Грчке, Бугарске, Русије, Румуније, Молдавије и Турске.