Сретеновић је представио извршење програма рада ДРИ у извештајном периоду, реализацију финансијског плана, рад Савета, а посебно је истакао препоруке које је ДРИ дала за измену постојећих и доношење нових прописа из области ревизије. Он је навео да се 2017. године обележило 10 година постојања ДРИ, као и да су уведене две новине у њеном раду, а то су стратегија развоја људских ресурса и пројекат контроле квалитета ревизија, за шта је ДРИ акредитована 2016. године.

Председник ДРИ је навео да су 2017. године спроведене ревизије правилности пословања и сврсисходности. Укупно је израђено 376 ревизорских извештаја, међу којима је 201 ревизија финансијских извештаја, 2 ревизије сврсисходности и 156 послеревизорских извештаја. Сретеновић је додао и да је ревизијом обухваћено, између осталог, 11 директних и 15 индиректних корисника јавних средстава, 32 локалне самоуправе, четири организације за обавезно социјално осигурање, 14 организација за здравствено осигурање, 39 јавних предузећа, Народна банка Србије у делу трошења јавних средства, четири јавне агенције и четири политичке странке. За 201 ревизију финансијских извештаја, ДРИ је дала 19 позитивних мишљења о финансијским извештајима, 19 позитивних мишљења о правилности пословања, 173 мишљења са резервом о финансијским извештајима, односно, 169 мишљења са резервом о правилности пословања и седам негативних мишљења о финансијским извештајима, односно, 11 негативних мишљења о правилности пословања, навео је Сретеновић.

Он је навео да су ревизијом финансијских извештаја и пословања обухваћени подаци о приходима у износу од 2.472 милијарде динара и расходима у износу од 3.400 милијарди динара. Збир утврђених неправилности и грешака износи 743 милијарде динара, а њихова структура се односи на припремне радње за састављање извештаја, погрешно исказане податке и неправилности у пословању. Подаци су показали да 76,53 одсто субјеката ревизије није адекватно успоставило интерну контролу, а расходе за запослене су погрешно исказивали у износу од 300 милиона динара. Такође, субјекти ревизије имали су неправилности у поштовању прописа којима се ограничава запошљавање у јавном сектору и нису примењивали умањења основице за исплату плата у износу од 10 одсто, истакао је Сретеновић. Када су у питању јавне набавке, код 73 субјеката ревизије јавне набавке нису биле спроведене у складу са законским прописима, што износи 2,36 милијарде динара или 7,41 одсто ревидираних средстава.

ДРИ је субјектима ревизије дала 2.605 препорука, и то 35 препоруке у ревизијама сврсисходности и 2.570 препорука у ревизијама правилности пословања, а рок за њихово отклањање је 30 до 90 дана, рекао је Сретеновић. Он је додао и да је највише препорука дато у области расхода и издатака. Такође, ДРИ је током 2017. и 2018. године, због основане сумње за прекршај, поднела 512 пријава за 2016. и 2017.годину, и то 428 захтева за покретање прекршајног поступка, 22 за покретање поступка за привредни преступ, а поднете су и 52 кривичне пријаве против 54 одговорна лица, закључио је председник ДРИ.

У току самих ревизија субјекти су предузели 570 активности за отклањање недостатака, а државни органи су усвојили препоруке за измене постојећих и доношење нових законских прописа, и то пет закона и два правилника. ДРИ је у извештајном периоду, па до данас, дала и препоруке за доношење нових прописа, и то 15 закона, четири уредбе, шест правилника и једне одлуке, а ДРИ је у 2017.години извршила све планиране задатке и активности, закључио је председник ДРИ.

У току расправе чланови Одбора похвалили су сарадњу коју је ДРИ имала у претходним годинама са Одбором, посебно у делу ревизије сврсисходности трошења јавних средстава, а председник ДРИ је, имајући у виду да му мандат истиче, захвалио на сарадњи Народној скупштини, Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Пододбору за разматрање извештаја ДРИ и пожелео новим члановима Савета и председнику ДРИ да одрже континуитет ове сарадње и унапреде рад ДРИ.

Предлог закључка Одбора са Извештајем о раду Државне ревизорске институције за 2017. годину чланови Одбора донеће на некој од наредних седница и упутити га Народној скупштини на разматрање.

Седници је председавала председница Одбора др Александра Томић.

Седници су присуствовали следећи чланови и заменици чланова Одбора: Србислав Филиповић, Оливера Пешић, Ђорђе Милићевић, Горан Ковачевић, Золтан Пек, др Милорад Мијатовић, Зоран Бојанић, Верољуб Арсић, Ђорђе Косанић, Момо Чолаковић, Соња Влаховић и Горан Ћирић.