Програм економских реформи 2018-2020 (ЕРП) представио је министар финансија др Душан Вујовић, који је истакао да се овакав документ израђује већ четврти пут код нас, уз то да, за разлику од ранијих програма, који су се базирали на усаглашавању макрополитика, овај документ на једном месту обједињује макрофинансијску ситуацију и структурне реформе.

Вујовић је додао да је за израду овог документа сада промењена методологија, која је скраћена и са јасно дефинисаним приоритетима реформи. Сврха доношења ЕРП-а је унапређење економског управљања у процесу приступања ЕУ, односно, прелазак на координацију економских политика, структурне и фискалне реформе, док је општи циљ спој фискалних и структурних реформи, односно, стварање услова да се фискалне реформе искористе за јачање структурних, као и за јачање конкурентности привреде, унапређење пословног амбијента и тржишта рада, постизање финансијске стабилности, унапређење транспорта и енергетике, инфраструктуре, као и за развој сектора пољопривреде и индустрије, навео је министар Вујовић.

Овим програмом ће се извршити корекција скупа приоритета тј. један део програма ће бити тзв. „rolling“ програм. Влада Републике Србије доноси одлуку о ЕРП-у, реализује га Министарство финансија уз помоћ Републичког секретаријата за јавне политике, додао је Вујовић. Министар је посебно подвукао да ће у изради овог програма учествовати и представници организација цивилног сектора окупљени у Национални конвент о ЕУ.

Фокус ЕРП-а ће бити на фискалној политици до 2020. године, очувању фискалне стабилности, реформи буџетирања и друго. Такође, обухватиће и текућа макроекономска кретања са пројекцијама до 2020. године, где се очекује да привредни раст у земљи буде 3,7 одсто БДП-а, уз смањење јавног дуга и смањење дефицита, рекао је министар финансија. Он је додао да би било добро смањити јавни дуг на 60 одсто БДП-а, што је граница Мастрихта, као и створити услове да извори раста буду предвидиви. Циљ је постићи дефицит од 0,5 одсто БДП-а средњорочно, а на расходној страни буџета смањити дефицит и камате.

Листа приоритета структурних реформи обухвата девет области и то: управљање јавним финансијама, енергију и саобраћај, секторски развој, борбу против сиве економије, дигиталну економију, трговинске реформе, образовање и вештине, запосленост и тржиште рада и социјално укључивање, смањење сиромаштва и промовисање једнаких могућности, навео је Вујовић. Министар је представио и основну листу приоритета за период 2018–2020. година, која обухвата трансформацију пореске управе, унапређење управљања капиталним инвестицијама, реформу енергетског тржишта и развој енергетске инфраструктуре, транспорт, развој пољопривредних газдинстава и друго.

Након представљања ЕРП-а, који је у фази израде, чланови Одбора разменили су мишљења са министром о структурним реформама, питању дефицита, привредном расту, јавном дугу, равномерном регионалном развоју, директним подстицајима за пољопривреду, инфраструктурним пројектима, реформи пореске управе и друго.

Седници је председавала председница Одбора др Александра Томић.

Седници су присуствовали следећи чланови и заменици чланова Одбора: Момо Чолаковић, Соња Влаховић, Србислав Филиповић, Зоран Бојанић, Горан Ковачевић, Оливера Пешић, Војислав Вујић, др Милорад Мијатовић, Ђорђе Милићевић, Верољуб Арсић, Саша Радуловић, Горан Ћирић, Милан Лапчевић и Золтан Пек.