Верољуб Арсић, председник Одбора навео је да се програмско буџетирање поступно успостављало од 2008. године, као и да су од 2015. године сви корисници буџетских средстава у обавези да пређу на програмски буџет. Он је оценио да се програмским буџетирањем на потпуно нов начин врши расподела новца, омогућава спровођење програма и њихово финансирање и уводи се већа контрола буџетских средстава и транспарентност потрошње јавних средстава.

Мирослав Бунчић, саветник у Министарству финансија упознао је чланове Одбора са структуром програмског буџетирања за 2015. годину, истичући да је основни циљ увођења програмског буџета транспарентнија, рационалнија и правилнија потрошња буџетских средстава, уз мерење учинка. Он је навео да програмски буџет обухвата пројекте и програмске активности и приказује сврху трошења средстава и резултате.

Виши саветник у Државној ревизорској институцији Нада Мирковић, говорећи о искуствима и програмском буџету у целини, оценила је да је он показатељ рада државних органа који мора да садржи индикаторе. Она је позвала народне посланике да узму активно учешће у његовом успостављању програмског буџета.

Помоћник министра финансија Мирјана Ћојбашић, истакла је да програмски буџет представља стандард Европске уније, као и да ће Министарство финансија прописати квартално извештавање.

Мајда Седеј, стручни саветник УСАИД Пројекат за боље услове пословања истакла је да програмски буџет представља алат који пружа могућност за ефикасније и ефективније коришћење буџетских средстава и додала да је за његово успостављање неопходно разумевање и подршка свих нивоа власти. Она је говорила о постојећим пројектима са циљевима и индикаторима.

Седници је председавао председник Одбора Верољуб Арсић.