Уторак, 6. фебруар 2018.

27. седницa Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним–најнеразвијенијим подручјима Републике Србије

На седници Пододбора, одржаној 6. фебруара, чланови су, заједно са државним секретаром Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде Жељком Радошевићем и његовим сарадницима, разговарали о афлатоксинима као потенцијалној опасности за храну животиња и сирово млеко.


Будући да је потпуно одстрањивање афлатоксина у храни немогуће, превенција се врши у виду контроле прехрамбених производа за људе и животиње, речено је на седници Пододбора. Председник Пододбора Милија Милетић навео је да је Правилником, који је донесен 31. августа 2017. године, уведена мера да се по литри млека може налазити 0,25 одсто микрограма афлатоксина, како би се помогло и унапредило пласирање и продаја млека произвођачима млека.

Државни секретар навео је да се константни мониторинг врши заједно са пољопривредним стручним службама, као и да је Правилник из 2017. донет као одговор рада на терену и да ће на снази бити до 30. новембра 2018. године, када ће се донети нови правилник којим ће се највероватније смањити горња граница дозвољене концентрације афлатоксина у млеку, како би се заштитили потрошачи, али и како би се достигао стандард земаља Европске уније.

Емина Милкара, в.д. Управе за ветерину, навела је да је широм Србије одржан низ радионица које су имале за циљ едукацију пољопривредника о настанку микоорганизама и последицама које имају по здравље, како људи тако и животиња. Додала је и да се пољопривредницима до сада доделило 16 тона зеолита, природног пречишћивача земље, и да је 80 одсто испитаног кукуруза било исправно за конзумирање. Директорка је навела податке о концентрацији афлатоксина у млеку из децембра претходне и јануара ове године, који су показали да је девет одсто испитаног млека садржало афлатоксине у већој мери од дозвољене, 32,5 одсто млека је било у вредности између српског и европског стандарда, а 58,5 одсто испитаног млека садржало је количину мању од 0,05 одсто по литри, што је горња дозвољена граница у земљама Европске уније.

Седници је присуствовао и директор Управе за заштиту биљака Ненад Милојевић који је истакао, да су превентивне мере углавном обележиле рад Управе претходне године. Директор је напоменуо да се претходне године вршио мониторинг на 290 парцела у Србији, а да су резултати мониторинга довели до резултата да рани хибриди садрже мању количину афлатоксина од касних хибрида, односно врсте кукуруза која сазрева касније. Милојевић је такође навео да се у мониторингу показало да кукуруз који се са поља скупља комбајном, садржи већу количину токсина од кукуруза који се сакупља у клипу.

Након дискусије саговорници су усвојили закључак којим се препоручује да пољопривредне саветодавне и стручне службе проводе више времена на терену, као и да се пољопривредницима дају даље препоруке у вези превенције и сузбијања микоорганизама.

Седници је председавао председник Пододбора Милија Милетић, а присуствовали су и чланови Жарко Богатиновић, Младен Лукић и Далибор Радичевић.


Видео (1)

Уторак, 6. фебруар 2018. | 27. седница Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним – најнеразвијенијим подручјима Републике Србије 06.02.2018.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја