Председник Одбора Маријан Ристичевић указао је на проблем лошег стања противградне заштите и његових последица по усеве и упознао чланове Одбора са проблемима са којима се суочавају локалне самоуправе.

Заменик начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Ђорђе Бабић објаснио је да је надлежност над противградном заштитом 2011. године пребачена из Републичког хидрометеоролошког завода у Сектор за ванредне ситуације МУП-а, али да је надлежност над противградним станицама и стрелцима остала у РХМЗ.

Ђорђе Бабић је рекао да су најозбиљнији проблеми који угрожавају систем противградне заштите недостатак противградних ракета и финансијских средстава за ангажовање стрелаца. Како је навео Бабић, просечна месечна нето зарада која се исплаћује стрелцима је 4.000 динара, што је испод сваког просека зараде у Републици Србији.

Директор РХМЗ Југослав Николић апеловао је на хитно решавање проблема у систему функционисања противградне заштите који је, по његовим речима, неодржив и пред укидањем. Он је рекао да су противградне станице одржаване последњи пут 80-их година, да су радари који су стари 40 година неисправни, као и да постоји проблем недостатка људства и мањак метеоролога у радарским центрима.

Југослав Николић истакао је да је неопходно 160 милиона динара за решавање акутног проблема ангажовања стрелаца и изразио очекивање да ће ово питање бити регулисано Закључком Владе. Као главну системску меру за решавање проблема, Николић је навео потребу доношења измена постојећег Закона.

Седници је присуствовао и секретар Министарства унутрашњих послова Милорад Тодоровић који је обавестио чланове Одбора да Штаб за кризне ситуације покушава да реализује закључке које је усвојио у фебруару ове године, а који се односе на промену начина финансирања система противградне заштите.

Проблем нефункционисања система је рестриктиван буџет и план реформе државне управе, а да би се успоставила одговарајућа заштита од града потребно је улагање од 50 милиона евра и измене постојеће законске регулативе, закључио је Тодоровић.

Чланови Одбора су у дискусији апеловали на хитно решавање драматичне ситуације у области противградне заштите, како би се заштитили пољопривредни усеви. Такође су апеловали да се поделе противградне ракете и обезбеде додатне и да се локалне самоуправе укључе у евентуалну набавку ракета. Чланови Одбора су затражили хитно доношење измена Закона о заштити од града, а као евентуално решење проблема навели могућност аплицирања за средства из европских фондова.

Одбор је, поводом разматрања проблема нефункционисања противградне заштите у Србији, усвојио Закључке.

Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.